Опроштај од Професора

Данас смо се опростили од Драгише Станојчића, омиљеног ужичког професора и директора Народне библиотеке Ужице.

Животни пут водио је Драгишу из родног Вишеграда, преко Београда и Сарајева па све до Ужица, где је оставио неизбрисив траг. Генерације ужичких средњошколаца памтиће његове инспиративне часове, али и родитељску бригу, топлину и разумевање.

Био је професор не само у школи већ и на улици, у кафани, у библиотеци, свуда где је био међу пријатељима и познаницима.

Свој радни век крунисао је као директор најстарије установе културе у Златиборском округу, Народне библиотеке Ужице, о чему је рекао: „На овом радном месту сам испуњен, има ли срећније судбине него радни век почети са књигама и у истом окружењу га завршити.“

Време које је провео на месту директора Библиотеке обележили су бројни пројекти и програми којима  је значајно унапређен рад установе. Свој  однос према Библиотеци  најбоље је описао речима: „Библиотека је већа од свачије куће и од имања. Kо се са њом дружи, човек је међу људима“.

Имао је очински однос не само према ученицима већ и према колегама. Охрабривао је запослене да са пажњом прате домаће и светске иновације у библиотекарству и  да их примењују  у  свом раду. Подржавао је и подстицао професионално усавршавање стручних радника и њихово учешће у садржајима везаним за културу.

Памтићемо га по срдачности, харизми, спремности на шалу, по реченици: „Ја сам вас пожелео!“

Био је борац за очување српског језика и ћирилице и велики љубитељ и познавалац Андрићевих дела.

Као што је Професор Драгиша за сваку прилику проналазио неку пригодну Андрићеву мисао, и ми њега данас испраћамо Андрићевим речима:

Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре.

Нека му је вечна слава и хвала!