Oproštaj od Profesora

Danas smo se oprostili od Dragiše Stanojčića, omiljenog užičkog profesora i direktora Narodne biblioteke Užice.

Životni put vodio je Dragišu iz rodnog Višegrada, preko Beograda i Sarajeva pa sve do Užica, gde je ostavio neizbrisiv trag. Generacije užičkih srednjoškolaca pamtiće njegove inspirativne časove, ali i roditeljsku brigu, toplinu i razumevanje.

Bio je profesor ne samo u školi već i na ulici, u kafani, u biblioteci, svuda gde je bio među prijateljima i poznanicima.

Svoj radni vek krunisao je kao direktor najstarije ustanove kulture u Zlatiborskom okrugu, Narodne biblioteke Užice, o čemu je rekao: „Na ovom radnom mestu sam ispunjen, ima li srećnije sudbine nego radni vek početi sa knjigama i u istom okruženju ga završiti.“

Vreme koje je proveo na mestu direktora Biblioteke obeležili su brojni projekti i programi kojima  je značajno unapređen rad ustanove. Svoj  odnos prema Biblioteci  najbolje je opisao rečima: „Biblioteka je veća od svačije kuće i od imanja. Ko se sa njom druži, čovek je među ljudima“.

Imao je očinski odnos ne samo prema učenicima već i prema kolegama. Ohrabrivao je zaposlene da sa pažnjom prate domaće i svetske inovacije u bibliotekarstvu i  da ih primenjuju  u  svom radu. Podržavao je i podsticao profesionalno usavršavanje stručnih radnika i njihovo učešće u sadržajima vezanim za kulturu.

Pamtićemo ga po srdačnosti, harizmi, spremnosti na šalu, po rečenici: „Ja sam vas poželeo!“

Bio je borac za očuvanje srpskog jezika i ćirilice i veliki ljubitelj i poznavalac Andrićevih dela.

Kao što je Profesor Dragiša za svaku priliku pronalazio neku prigodnu Andrićevu misao, i mi njega danas ispraćamo Andrićevim rečima:

Ima ljudi čiji je život tako dobro ispunjen da ni svojom smrću ne mogu da nas obeshrabre.

Neka mu je večna slava i hvala!