Ново издање НБУ
Народна библиотека Ужице објавила је фототипско издање докторске дисертације Милана Кашанина ,,Бела црква каранска (њена историја, архитектура и живопис)”.
Предговор за ово издање, које је први пут објављено 1928. године, написао је Драгиша Милосављевић.
“Храм подигнут на благом узвишењу у лужничкој долини, имао је временску константу, као ниједно светилиште у окружењу. Питома долина Лужнице снабдевала је пољопривредним производима широке просторе, па је и то можда био један од разлога њеног вековног трајања и респекта освајача. Истина, у осветничким мисијама они се нису превише обазирали на објекте ове врсте, што се на другим примерима лако да закључити,” примећује Милосављевић.
Он тврди да су истраживачи који су се бавили делом Милана Кашанина: публикованим радовима, књигама и новинским текстовима, најмање писали о његовој дисертацији, или тачније о књизи – Белој цркви каранској.
Српска краљевска академија је двадесетих година 20. века била веома заинтересована за истраживања овакве врсте, за која је издвајала знатна новчана средства. У извештају који је Милан Кашанин поднео Академији у марту 1925. године пише:
,,Част ми је поднети извештај о резултатима екскурзије у селу Каран, у ужичкој области, где сам благодарећи новчаној помоћи Академије, провео дванаест дана проучавајући Белу цркву. За то време успео сам снимити план грађевине, њен уздужни и попречни пресек, као и начинити до педесетак фотографских снимака фресака, и спољашњих изгледа цркве. На путу ме је пратио један вичан фотограф. Резултати истраживања могли би се резимирати у ово неколико речи. Храм Св. Благовештења који се данас зове Бела црква, грађен је и највећим делом живописан у првој половини XIV века, за владавине цара Душана, и то пре него што се овај прогласио за цара, као што сведочи натпис краљица уз лик царице Јелене”.
Монографија садржи три целине: Историју, Архитектуру и Живопис, а свака од њих разрађена је у више посебних поглавља (Природна и историјска топографија, Постанак и Прошлост, Теме и распоред, Дескрипција слика, Технике и експресије, Историјско место живописа и др).
Ово издање такође садржи и прилог ,,Милан Кашанин и наша историја уметности” који је написала др Зоја Бојић.