Дубровник: кум и бележник Ужица

Дубровник: кум и бележник Ужица

Синоћ је на платоу испред Народне библиотеке Ужице организован округли сто на тему Стари Дубровник и Ужице. О различитим културолошким везама ова два града говорили су проф. др Видан Николић, редовни професор на Педагошком факултету у Ужицу, проф. др Љиљана Костић, ванредни професор на Педагошком факултету у Ужицу и проф. др Славко Петаковић, редовни професор на Филолошком факултету у Београду.

Модератор програма, мастер књижевности Александра Бјелић подсетила је на најстарију везу Ужица и Дубровника. Реч је о спису из 1329. године који је пронађен у Дубровачком архиву у коме се први пут помиње град Ужице.

„Ради се о једној потврди – позајмици новца у залог, писаној на средњевековном латинском језику. То је за сада најстарија веза која спаја ова два града”, рекла је Бјелић.

О Дубровнику у својим романима и о томе шта га је привукло да пише, али и снева о том граду причао је професор Видан Николић.

„Ја бих пре говорио, не о последицама, већ о узроцима одакле Дубровник у мојим романима. Рођен сам у једном забаченом селу у Заовинама у коме није било ни струје ни водовода, али је у село дошао један амбициозан млад наставник физичког васпитања Јован Десница. Он нам је отприлике рекао овако: сви морате научити да скијате и сви морате видети Дубровник. Од Заовина до Вишеграда ишли смо три сата пешке, а онда возом на три шине, како би видели тај импресиван град”, испричао је Николић, описавши Дубровник као мало раскршће између копна и мора, узмеђу истока и запада, између Турске и Угарске, између Србије и Босне. Инспирацију да пише о Дубровнику Николић је налазио у народној поезији, али и у причама свога брата који је ту служио војску.

О спони коју је Љуба Стојановић изградио са овим градом, пре свега преко Дубровачког архива, говорила је Љиљана Костић. Она је објаснила да је Дубровачки архив једно од места које има изузетан значај за историју српског народа и за српску књижевност и културу уопште.

„Очуванији је од многих других европских архива, а његова грађа је под заштитом од 16. века. Ужичанин Љуба Стојановић је остварио можда најдиректнију везу са Дубровачким архивом. До дана данашњег највећи је издавач старих српских споменика кога смо икада имали”, рекла је Костић напоменувши да је подршку за публиковање старих српских рукописа Стојановић имао од својих професора Стојана Новаковића и Момчила Иванића. Они су веровали да је управо он предодређен за тај посао. Како је изгледало његово школовање у европским градовима, како је обилазио архиве и библиотеке и преписивао рукописе и проучавао списе после Великог рата, можете чути на Youtube каналу НБУ.

О књижевним и културним релацијама између Ужица и Дубровника говорио је професор др Славко Петаковић.

„Дубровник је Ужицу кум и бележник на крштењу, управо због оног првог помена Ужица у Дубровачком архиву. Међутим, везе које спајају ова два града су вишеструке. Једна од њих је следећа: када је Вук Караџић утемељивао језичку платформу, он је више пута образлагао опредељење да узме штокавски источнохерцеговачки ијекавски за основицу. Негде 1845. године пише извесном Пауну Јанковићу, министру просвете.  На првом месту каже да тим језиком говори највећи број Срба, затим да су наше народне песме написане тим језиком, као и дела дубровачких писаца. Једино се тако можемо ујединити са нашом браћом три вере.”

Петаковић је такође навео да су многи писци у своја дела уткали дубровачке мотиве. Само неки од њих су: Видан Николић, Љубомир Симовић, Добрило Ненадић, Милош Црњански, Иван В. Лалић, Милорад Павић, Иво Андрић, Данило Киш (написао сценарио за филм о Марину Држићу који никада није реализован). Испричао је бројне анегдоте.  Једна од њих говори о браћи Војиновић, ужичким кнезовима који никада нису били у Ужицу.

Комплетан снимак Округлог стола: Дубровник и Ужице можете погледати на нашем јутјуб каналу https://www.youtube.com/watch?v=AxVPwMLpPFI&t=7s.

shares
Skip to content