Више од свега што је било

„Ја сам увек сматрао да се град не добија рођењем, већ се град некако осваја“, рекао је Зоран Јеремић, уредник и аутор посебног броја часописа Међај „Ужицe − више од свега што је било“.
„Када држите ову књигу у рукама дословно можете да завирите у различите епохе које су прошле кроз овај град“, утисак је који је на почетку промоције Међаја директорка Народне библиотеке Ужице Душица Мурић поделила са публиком. „Евлија Челеби види Ужице као шехер чији опсег износи три хиљаде стотина корака. Прво место међу српским градовима додељује му Феликс Каниц, док би Сигмунд фон Хердер ту завео ред. Херберт Вивијан околину Ужица пореди са Алпима. Љубомира Симовића подсећа на Реноарову слику, а небо над Ужицем за Светислава Басару је као са Шагалових слика.“

Јеремић је испричао како је бирао текстове за овај темат. У том послу веома му је помогло новинарско и читалачко искуство.

„Када нешто читам, па препознам неку улицу, мост или град, онда је то посебно узбуђење. Сви знамо да Париз није то што јесте без Пруста и Балзака, Даблин без Џојса, Врање без Боре Станковића, Вишеград без Андрића. Посебно ми је било интересантно кад наиђем на неки запис или стих где се помиње улица, кварт или топоним кроз који сам пролазио, или га познајем или ту живим. Замисли, неко ко живи испод Старог града и наиђе на роман где се помиње Алтомановић, нека свита, есцајг се неки чује ту… Е тај Стари град више није онај који познајем, већ неки други. Стари град који лети негде метар изнад земље“.

Темат садржи око 70 текстова, хронолошки прати различите епохе, како се нашалио аутор „од неолита до Тита“.

„Чини ми се да читајући ове текстове постајете самосвеснији и можда критичнији према себи и својој околини. С друге стране, то може изузетно да вас радује, јер схватате да идентитет лежи баш у том рудиментарном облику“, објаснио је доц.  др Бојан Марковић и додао да сваки текст у овој публикацији носи са собом језички слалом  и аутентичност.