Прва награда „Милутин Ускоковић” припала Новосађанину Жељку Марковићу
Прва награда „Милутин Ускоковић” за најбољу необјављену приповетку написану на српском језику у 2020. години припала је Жељку Марковићу, новинару, књижевнику и публицисти из Новог Сада. Признање му је уручила директорка Народне библиотеке Ужице Душица Мурић.
Жељко Марковић: „Почаствован сам што сам лауреат награде „Милутин Ускоковић” јер она носи носи име једног занимљивог, значајног и интересантног писца“.
О награђеној причи „Обични људи“, али и o самом Kонкурсу, разговарали су проф. др Љиљана Костић, члан стручног жирија и аутор.
„Могло би се рећи да је ова приповетка покушај гледања истине у очи самог аутора, покушај да се књижевним средствима погледа стварност каква она јесте. Без патетике, без лицемерја. Ја нисам писац породичних памфлета, нисам пропагандиста породице. Не пишем о некаквим огњиштима, о вечним мајкама и о фантастичним очевима. Покушавам да пишем да би се максимално приближио истини, да би човек спознао живот онакав какав он јесте, у једној капљици, у језгру конфликта, какав сви ми имамо са својим родитељима“, испричао је Марковић на свечаној додели награде.
Обични људи о којима Марковић пише су они који живе „елементарно и нагонски“, чија дворишна тараба представља „границу њиховог простирања и смисла, њихов извор и ушће“.
„У сликању тог света преплићу се призвук ироније, али и јасан болан грч. То је онај свет за који је мерило вредности било појављивање на телевизији, свет који није разумевао књиге и није имао способност проницања у језик симбола и знакова“, рекла је проф. др Љиљана Костић.
Жељко Марковић је рођен у Врднику. Дуго година радио је као репортер и
истраживачки новинар новосадског Дневника. Пише прозу, репортаже
путописе, есеје, публицистичка и специфична репортерско-књижевна
дела. За награђену причу „Обични људи” рекао је да припада циклусу документарно-књижевног жанра, „којим жели да оживи грађанску и индустријску цивилизацију која је у његовом родном Врднику на Фрушкој гори постојала, безмало, 200 година. Аутор је и сценариста документарних филмова и сарадник
бројних листова и часописа са територије бивше Југославије. Написао је
двадесет две књиге од којих су шест романи. Добитник је више новинарских и књижевних
награда. Члан је Удружења новинара Србије и Друштва
књижевника Војводине. Живи у Новом Саду.
истраживачки новинар новосадског Дневника. Пише прозу, репортаже
путописе, есеје, публицистичка и специфична репортерско-књижевна
дела. За награђену причу „Обични људи” рекао је да припада циклусу документарно-књижевног жанра, „којим жели да оживи грађанску и индустријску цивилизацију која је у његовом родном Врднику на Фрушкој гори постојала, безмало, 200 година. Аутор је и сценариста документарних филмова и сарадник
бројних листова и часописа са територије бивше Југославије. Написао је
двадесет две књиге од којих су шест романи. Добитник је више новинарских и књижевних
награда. Члан је Удружења новинара Србије и Друштва
књижевника Војводине. Живи у Новом Саду.
 |
 |
 |
Она је открила да су се чланови жирија, овог пута, потпуно усагласили у избору прве три награђене приповетке. Другу награду добио је Бојан Кривокапић из Новог Сада, за приповетку Нежне руке фра Бартола, док је трећа награда припала Маријани Чанак из Новог Жедника, ауторки приче Воз за Нови Сад.
На конкурс „Милутин Ускоковић”, који се одржао по 28. пут, пристигло је 67 приповедака. Награђене, и оне које ће бити публиковане у посебном броју часописа Међај, бирао је стручни жири у саставу: проф. др Гојко Тешић, проф. др Славко Петаковић и проф. др Љиљана Костић.
Програм доделе награде је водила библиотекарка Бојана Маринчић, а одломке из награђених прича читале су ученице Медицинске школе у Ужицу Јелена Лазовић и Катарина Вучковић.