Prva nagrada „Milutin Uskoković” pripala Novosađaninu Željku Markoviću
Prva nagrada „Milutin Uskoković” za najbolju neobjavljenu pripovetku napisanu na srpskom jeziku u 2020. godini pripala je Željku Markoviću, novinaru, književniku i publicisti iz Novog Sada. Priznanje mu je uručila direktorka Narodne biblioteke Užice Dušica Murić.
Željko Marković: „Počastvovan sam što sam laureat nagrade „Milutin Uskoković” jer ona nosi nosi ime jednog zanimljivog, značajnog i interesantnog pisca“.
O nagrađenoj priči „Obični ljudi“, ali i o samom Konkursu, razgovarali su prof. dr Ljiljana Kostić, član stručnog žirija i autor.
„Moglo bi se reći da je ova pripovetka pokušaj gledanja istine u oči samog autora, pokušaj da se književnim sredstvima pogleda stvarnost kakva ona jeste. Bez patetike, bez licemerja. Ja nisam pisac porodičnih pamfleta, nisam propagandista porodice. Ne pišem o nekakvim ognjištima, o večnim majkama i o fantastičnim očevima. Pokušavam da pišem da bi se maksimalno približio istini, da bi čovek spoznao život onakav kakav on jeste, u jednoj kapljici, u jezgru konflikta, kakav svi mi imamo sa svojim roditeljima“, ispričao je Marković na svečanoj dodeli nagrade.
Obični ljudi o kojima Marković piše su oni koji žive „elementarno i nagonski“, čija dvorišna taraba predstavlja „granicu njihovog prostiranja i smisla, njihov izvor i ušće“.
„U slikanju tog sveta prepliću se prizvuk ironije, ali i jasan bolan grč. To je onaj svet za koji je merilo vrednosti bilo pojavljivanje na televiziji, svet koji nije razumevao knjige i nije imao sposobnost pronicanja u jezik simbola i znakova“, rekla je prof. dr Ljiljana Kostić.
Željko Marković je rođen u Vrdniku. Dugo godina radio je kao reporter i
istraživački novinar novosadskog Dnevnika. Piše prozu, reportaže
putopise, eseje, publicistička i specifična reportersko-književna
dela. Za nagrađenu priču „Obični ljudi” rekao je da pripada ciklusu dokumentarno-književnog žanra, „kojim želi da oživi građansku i industrijsku civilizaciju koja je u njegovom rodnom Vrdniku na Fruškoj gori postojala, bezmalo, 200 godina. Autor je i scenarista dokumentarnih filmova i saradnik
brojnih listova i časopisa sa teritorije bivše Jugoslavije. Napisao je
dvadeset dve knjige od kojih su šest romani. Dobitnik je više novinarskih i književnih
nagrada. Član je Udruženja novinara Srbije i Društva
književnika Vojvodine. Živi u Novom Sadu.
istraživački novinar novosadskog Dnevnika. Piše prozu, reportaže
putopise, eseje, publicistička i specifična reportersko-književna
dela. Za nagrađenu priču „Obični ljudi” rekao je da pripada ciklusu dokumentarno-književnog žanra, „kojim želi da oživi građansku i industrijsku civilizaciju koja je u njegovom rodnom Vrdniku na Fruškoj gori postojala, bezmalo, 200 godina. Autor je i scenarista dokumentarnih filmova i saradnik
brojnih listova i časopisa sa teritorije bivše Jugoslavije. Napisao je
dvadeset dve knjige od kojih su šest romani. Dobitnik je više novinarskih i književnih
nagrada. Član je Udruženja novinara Srbije i Društva
književnika Vojvodine. Živi u Novom Sadu.
 |  |  |
Ona je otkrila da su se članovi žirija, ovog puta, potpuno usaglasili u izboru prve tri nagrađene pripovetke. Drugu nagradu dobio je Bojan Krivokapić iz Novog Sada, za pripovetku Nežne ruke fra Bartola, dok je treća nagrada pripala Marijani Čanak iz Novog Žednika, autorki priče Voz za Novi Sad.
Na konkurs „Milutin Uskoković”, koji se održao po 28. put, pristiglo je 67 pripovedaka. Nagrađene, i one koje će biti publikovane u posebnom broju časopisa Međaj, birao je stručni žiri u sastavu: prof. dr Gojko Tešić, prof. dr Slavko Petaković i prof. dr Ljiljana Kostić.
Program dodele nagrade je vodila bibliotekarka Bojana Marinčić, a odlomke iz nagrađenih priča čitale su učenice Medicinske škole u Užicu Jelena Lazović i Katarina Vučković.