„Ne znam ništa o Miši Stanisavljeviću“

„Ne znam ništa o Miši Stanisavljeviću“ naziv je izložbe koja je u Narodnoj biblioteci Užice otvorena u okviru pratećeg programa Jugoslovenskog pozorišnog festivala.

„Ja stvarno mislim da je Miodrag Miša Stanisavljević lakmus papir za ovo društvo. Onog trenutka kada bude poznat i kada bude, ono što ružno zovemo kanon srpske književnosti, kada ne budete morali da objašnjavate ko je on, to će značiti da smo se kao društvo oporavili.“

Ovim rečima je profesorka Dušica Marjanović započela razgovor o Miši Stanisavljeviću (1941-2005) pesniku, dramaturgu, kritičaru, satiričaru, našem prvom magistrantu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Autorke izložbe Gordana Danilović, Snežana Cvetković, Milena Stričić, Ljiljana Smiljanić i Ružica Marjanović uvode nas u svet Miše Stanisavljevića. Možemo saznati mnoštvo podataka, od toga da je prevodio poeziju sa ruskog jezika, ali i da je pravio rukotvorine od drveta i prodavao ih na Bulevaru revolucije devedesetih godina. Posetioci ove postavke mogu čuti glas Miše Stanisavljevića i pročitati njegove pesme, ali tek nakon što povuku roletne na kojima su odštampane.

„Postoji sedam pesama koje su napravljene na roletnama sa idejom da morate da uradite nešto

da biste bili nagrađeni da pročitate pesmu koju je napisao Miša Stanisavljević. Dakle, te

pesme postoje, a mi ih ne znamo. Taj čovek ih je napisao, on je uradio sve što je trebalo. Na nama

je ostalo da podignemo ruku, spustimo roletnu i pročitamo pesmu“, ispričala je Marjanović.

Biografija

Miodrag Stanisavljević rođen je u Srednjoj Dobrinji kod Požege, 20. februara 1941. godine. Prve pesme objavio je kao gimnazijalac u užičkim „Vestima“ 1958.godine. Diplomirao je na grupi za jugo-svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, magistrirao radom “Epika i drama” na FDU. Između ostalog, bio je urednik „Vidika”, član redakcija filmskih časopisa „F” i „Filmograf”. Kao dramatrug i urednik radio je u Dramskoj redakciji Televizije Beograd od sredine sedamdesetih do čistke do 1992. godine, kada je izbačen sa Televizije i proglašen politički nepodobnim. Kao dugogodišnji kolumnista „Republike” napisao je seriju briljantnih kritičkih i analitičkih tekstova. Pisao je pesme i drame za decu, prevodio je Pasternaka i Brodskog. Za novinarsku etiku i hrabrost dobio je nagradu „Dušan Bogavac”, 2000. godine. Sabrana dela Miodraga Stanisavljevića u izdanju „Republike” izašla su godinu dana posle njegove smrti, a njegov sin Luka Stanisavljević objavio ih je u pdf formatu 2015. godine.

O liku i delu Miše Stanisavljevića govorila je i Vida Ognjenović, predsednica žirija ovogodišnjeg Jugoslovenskog pozorišnog festivala.

„Miša je nepoznat i bio je i ostao nepoznat zato što je on tako hteo. On je bio nasuprot svakoga kiča, svake budalaštine, svake ispraznosti.  Njegov politički stav je bio mnogo poznatiji od njegove literature, jer on to dvoje nije mešao. Nije pisao pesme protiv Miloševića, već je pisao tekstove protiv diktature, vrhunski politički osmišljene i obrazložene. S druge strane, u pesmama nije hteo da bude sladak i ljubazan i da ga recituju na slavama i svadbama. Za prodaju je pravio nešto drugo – rukotvorine od drveta, samostrele, a nije pesme pravio

za prodaju.“

Ona je objasnila da se poezija Miše Stanisavljevića teško raščitava, a kada se jednom raščita onda vas obuzme tako da vas više nikad ne napusti.