Роман о завичају „Ружа под ледом“
У Народној библиотеци Ужице представљена је књига „Ружа под ледом“ аутора Мирка Демића. Роман саткан од педесетак прича, писац посвећује својим сународницима и прецима из Хрватске, у једноставној жељи да успомене које одатле носи не буду стављене ад акта.
Читаоцима поклања приче о детињству у селу Горњи Класнић код Глине, сећања на завичај – догађаје које памти, али и оне који су се десили вековима пре његовог рођења.
Избегавши 1995. из Хрватске, са подручја Баније, обележен је трагедијом која је задесила њега и блиске чланове његове породице.
„Гледао сам и учествовао у рату, тако да имам пуно ожиљака, пре свега душевних, не физичких. Сведочио сам једној трагедији која сада није битна за читав српски корпус, има неких тежих проблема, тако да је та прича Срба у Хрватској затворена. Моје литерарно бављење том причом је потпуно један бесмислен посао. Међутим, то је део моје судбине, мог идентитета, део света каквог га ја доживљавам. Није моје да исправљам грешке, нити да подучавам оне који су погрешили. Једноставно, правим попис као на почетку „Проклете авлије“, када фратри пописују шта је остало. Тако и ја описујем оно што је остало у мом сећању, у сећању колектива коме сам припадао, у простој жељи да и успомене не буду стављене ад акта. Све те приче су дошле генетски, јер доиста верујем у генетско сећање, а не само у оно здраворазумско.“
Прва од прича је легенда о ружи под ледом, на коју је набасао Мирков пра пра предак. „О Крајишницима постоје разни стереоптипи, а један од њих је да су сурови и да немају ничега лирског и нежног у себи. Ја сам управо хтео да покажем колико има лирике и у том сеоском животу, не желећи никако да га сместим у бајку. Мој стриц, који је прошле године отишао са овог света, испричао ми је једну породичну легенду, за коју нисам знао. Она говори о нашем претку који је јахао на коњу, наравно у пуној ратној опреми, какав би Крајишник био без тога. Била је зима и његов коњ се нагло укопао и није хтео да се помери. Ту је наш предак сјахао, наднео се и видео да испод покорице леда има ружа. Дакле, потпуно један иреалан мотив, али ја сам био запањен да код Банијаца уопште може таква једна слика да се створи. Та ружа је мени постала симбол Крајишника, дакле хладноћа на све стране и та нежност, која је, верујем, краткотрајна и само утисак једног човека. Када је мој стриц испричао ту причу, ја сам знао да се књига мора звати тако“.
Говорећи о роману, песник и критичар Александар Лаковић приметио је да су теме завичаја и детињства у књижевности веома честе.
„Ово су теме које се не могу избећи. Многи су писци писали књиге о свом завичају и детињству. Морају, приморани су, не могу то да не ураде. Међутим, већина њих није квалитативно урађена као Демићев рукопис. Он је успео да избегне оно што најчешће прати ове приче, а то је патетика. Ми патетику у малим дозама чак и волимо, када се појави у песми или у причи, али ако је има мало више, онда то није квалитет“.
Директорка НБУ Душица Мурић рекла је да је у аутобиографским причама Мирка Демића препознала и своје претке и претке свих нас, оно што је универзално у људском животу.
„Ружа под ледом“ објављена је у издању Српског културног друштва „Просвјета“ 2021. године.