Roman o zavičaju „Ruža pod ledom“
U Narodnoj biblioteci Užice predstavljena je knjiga „Ruža pod ledom“autora Mirka Demića. Roman satkan od pedesetak priča, pisac posvećuje svojim sunarodnicima i precima iz Hrvatske, u jednostavnoj želji da uspomene koje odatle nosi ne budu stavljene ad akta.
Čitaocima poklanja priče o detinjstvu u selu Gornji Klasnić kod Gline, sećanja na zavičaj – događaje koje pamti, ali i one koji su se desili vekovima pre njegovog rođenja.
Izbegavši 1995. iz Hrvatske, sa područja Banije, obeležen je tragedijom koja je zadesila njega i bliske članove njegove porodice.
„Gledao sam i učestvovao u ratu, tako da imam puno ožiljaka, pre svega duševnih, ne fizičkih. Svedočio sam jednoj tragediji koja sada nije bitna za čitav srpski korpus, ima nekih težih problema, tako da je ta priča Srba u Hrvatskoj zatvorena. Moje literarno bavljenje tom pričom je potpuno jedan besmislen posao. Međutim, to je deo moje sudbine, mog identiteta, deo sveta kakvog ga ja doživljavam. Nije moje da ispravljam greške, niti da podučavam one koji su pogrešili. Jednostavno, pravim popis kao na početku „Proklete avlije“, kada fratri popisuju šta je ostalo. Tako i ja opisujem ono što je ostalo u mom sećanju, u sećanju kolektiva kome sam pripadao, u prostoj želji da i uspomene ne budu stavljene ad akta. Sve te priče su došle genetski, jer doista verujem u genetsko sećanje, a ne samo u ono zdravorazumsko.“
Prva od priča je legenda o ruži pod ledom, na koju je nabasao Mirkov pra pra predak. „O Krajišnicima postoje razni stereoptipi, a jedan od njih je da su surovi i da nemaju ničega lirskog i nežnog u sebi. Ja sam upravo hteo da pokažem koliko ima lirike i u tom seoskom životu, ne želeći nikako da ga smestim u bajku. Moj stric, koji je prošle godine otišao sa ovog sveta, ispričao mi je jednu porodičnu legendu, za koju nisam znao. Ona govori o našem pretku koji je jahao na konju, naravno u punoj ratnoj opremi, kakav bi Krajišnik bio bez toga. Bila je zima i njegov konj se naglo ukopao i nije hteo da se pomeri. Tu je naš predak sjahao, nadneo se i video da ispod pokorice leda ima ruža. Dakle, potpuno jedan irealan motiv, ali ja sam bio zapanjen da kod Banijaca uopšte može takva jedna slika da se stvori. Ta ruža je meni postala simbol Krajišnika, dakle hladnoća na sve strane i ta nežnost, koja je, verujem, kratkotrajna i samo utisak jednog čoveka. Kada je moj stric ispričao tu priču, ja sam znao da se knjiga mora zvati tako“.
Govoreći o romanu, pesnik i kritičar Aleksandar Laković primetio je da su teme zavičaja i detinjstva u književnosti veoma česte.
„Ovo su teme koje se ne mogu izbeći. Mnogi su pisci pisali knjige o svom zavičaju i detinjstvu. Moraju, primorani su, ne mogu to da ne urade. Međutim, većina njih nije kvalitativno urađena kao Demićev rukopis. On je uspeo da izbegne ono što najčešće prati ove priče, a to je patetika. Mi patetiku u malim dozama čak i volimo, kada se pojavi u pesmi ili u priči, ali ako je ima malo više, onda to nije kvalitet“.
Direktorka NBU Dušica Murić rekla je da je u autobiografskim pričama Mirka Demića prepoznala i svoje pretke i pretke svih nas, ono što je univerzalno u ljudskom životu.
„Ruža pod ledom“ objavljena je u izdanju Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ 2021. godine.