Жарко Петровић: ПЕСМЕ ЗА ПАМЋЕЊЕ

Жарко Петровић: ПЕСМЕ ЗА ПАМЋЕЊЕ

Као пратeћи програм првог ужичког џез фестивала „BAZZUM“, отворена је изложба „Концерт који траје“, посвећена познатом ужичком композитору, песнику, клавиристи и диригенту Жарку Петровићу (1932-2018).
Иницијатива је потекла од Радише Селаковића, главног менаџера фестивала „BAZZUM“, који је одржан недавно у Ужицу.
Изложба представља осврт на дело уметника чија музика „открива више него све филозофије нашег времена“, како је једном рекао Драгољуб Голубовић. Аутори су библиотекари НБУ Анђа Бјелић, Илија Смиљанић и Биљана Давидовски, а изложбу је отворио сестрић великог музичара Жарко Голубовић.
Поставка је отворена у четвртак, 30. јуна, у Народној библиотеци Ужице, а моћи ће да се погледа до 15. августа.

Жарко Петровић је рођен 1932. године у Ужицу где је завршио основну школу и гимназију. Са 17 година отишао је на студије компоновања и аранжирања у Београд и ту почео своју блиставу каријеру.

„Ређали су се фестивали, концерти, радијске и телевизијске емисије, штампале се књиге стихова и прегршт грамофонских плоча, а он је,“ по речима композитора Радосава Гајића, „остајао исти – везан за своју бистру Ђетињу, за свој пространи Златибор и за своју нову љубав – разбарушену, београдску Чубуру.“

Са 23 године компоновао је култну композицију „Све моје јесени су тужне“ која је препевана на више од 30 светских језика и постала познат евергрин стандард”,  подсетила је Биљана Давидовски и додала да је Жарко био композитор који прави велике хитове, песме које се памте.

Петровић је сарађивао са преко 300 вокалних солиста Југославије, компоновао је музику за позоришне комаде, документарне филмове и за балет, као и музику за историјске теме и дечје песме. Написао је око 600 аранжмана за романсе, шансоне и староградске песме. Да би сачувао од заборава, сакупио је песме ратника из Великог рата, Солунских бораца, објављујући их као Солунске песме у загребачком „Југотону”.

Многи Ужичани не знају да је Жарко пре одласка на студије у Београд са својим пријатељима основао џез састав „Караван” .

„У „Каравану” сз свирали кларинетиста Момо Пишчевић, гитариста Душан Јеремић, саксофониста Луле Јовановић, бубњар Мишо Поповић Гајо, клавијатуриста Вања Судзиловски. Он се сећао својих другова из Ужица и није желео да се тај податак заборави. Жарко је био и остао ужичанствен.”, рекао је Радиша Селаковић и са присутнима поделио податак да је Петровић са поносом својим колегама композиторима показивао Плакету, као и чланску карту почасног члана Удружења љубитеља џеза Ужице коју је добио 2014. у Ужицу, прослављајући 65 година уметничког рада.

Последња композиција коју је Жарко урадио била је „Свечана песма о Ужицу“. Није дочекао да буде и званично промовисана, оставивши је као легат родном Граду. Тада је и послао писану поруку Ужичанима : „…ова је песма искрена и она не припада само мени и мојим рођеним Ужичанима, већ свима. Она је и за све друге, оне најсрећније и оне који чезну за завичајем. Она је за срећу и за радост. Она је за данас и за сутра. Волео бих када би била и за вечност.“

 

shares
Skip to content