Свет под корицама Милунике Митровић
Песникиња и књижевна критичарка Милуника Митровић синоћ је у Народној библиотеци Ужице представила две нове књиге – збирку песама „Насамо“ и књигу критика и огледа „Дарови сусретања“. О књигама су говорили Зоран Јеремић и Петар Матовић.
„Дарови сусретања“ су њена прва књига критика и огледа. Реч је о текстовима који су у претходних четврт века објављивани у најрецентнијим књижевним часописима у Србији.
„Милуника покрива целу мапу књижевне периодике и мислим да је заиста срећна околност што живи и ствара у нашем крају, јер се за велики број песника не би чуло даље да нема ње“, рекао је Јеремић.
Књига је подељена у три тематске целине, а највећи број текстова налази се у првом делу који носи назив Лице поезије и посвећен је песницима различитих генерација и различитих поетика (старијим, млађим, а неким и заборављеним). Тема другог циклуса Свет под корицама јесу есеји, романи и збирке приповедака, док трећи део, Сјај разговора, садржи четири текста о Лизи Крижанић, Сретену Марићу, Вери Јовановић и Предрагу Крстићу.
Ауторка Милуника Митровић се нада да ће читаоцима указати на оно најважније – доследност афирмације књижевности као врхунске уметности, са нагласком на поезију.
„На моју читалачку пажњу јуриша много дивних ствари, занимљивих књига свих жанрова, а особито сам осетљива на поезију. И онда, негде, кажем себи – желела бих да пишем и о овом песнику, и овом тексту, а имамо само ограничено људско време”, навела је Митровић и додала да је један од првих критеријума при одабиру текста о ком ће писати да јој се та песма свиди.
Њена најновија збирка песама „Насамо“ привукла је пажњу Петра Матовића, већ по наслову који је сам по себи провокативан.
„Историја наше поезије нема неки озбиљан број књига чији наслов се заснива на прилогу. Прилози су зависне речи и ми некако несвесно очекујемо да кад чујемо тај прилог, очекујемо и ону главну реч. Фридрих је још у првој половини 20. века рекао да модерна поезија говори загонетно, тајанствено, говори о ономе што није изречено. Зато је тај наслов својеврсна окупница свих ових песама које, пре свега, инсистирају на интимности и врло изражене приватности, али и отворености у тој приватности“, приметио је Матовић, коме се највише свидела песма Дубока вода.