Prvih sto godina Duška Radovića
Stogodišnjica rođenja Dušana Radovića obeležena je u Narodnoj biblioteci Užice promocijom monografije „100 godina Duška Radovića“.
Moderatorka programa, profesorka Ljiljana Tijanić Kostić, podelila je utiske koje je stekla čitajući ovo kapitalno delo posvećeno velikanu naše pisane reči.
„Monografija je intimna i literarna istorija Duška Radovića, ali se može čitati i kao poetički ili autopoetički dokument. Ona je i hronika jednog vremena, ne samo kroz slikanje privatnog života, već i kroz osvetljavanje kulturne, pre svega književne, a samim tim i političke scene u Srbiji u decenijama posle Drugog svetskog rata.“
Monografiju je priredila profesorka Zorica Hadžić, uz nesebičnu pomoć članova porodice Duška Radovića, pre svega njegovog sina Miloša i prijatelja Matije Bećkovića, koji se pojavljuje kao narator i svojevrsni vodič u knjizi.
Pored do sada neobjavljenih tekstova, razglednica i ilustracija, knjiga sadrži i Radovićevu privatnu i poslovnu prepisku, kao i sećanja njegovih prijatelja i saradnika.
„Petststo osam stranica, koliko ova knjiga sadrži, dovoljno je za upoznavanje jednog novog i nepoznatog Dušana Radovića. Dakle, veći deo ove knjige čini nepoznata građa. To nisu samo pisma koja je slao sinu dok je bio u vojsci, već i nepoznati tekstovi – Radovićeve polemike, koje su vrlo zanimljive i koje nigde nisu konkretno objavljene“, rekla je Hadžić.
Miloš Radović je u početku bio u dilemi da li da otkrije sadržaj pisama koje je njegov otac pisao samo njemu. „Postojao je jedan period u kome smo majka i ja sami išli na letovanje i onda da bi se on nama nekako odužio što nije tu, slao je razglednice koje su bile jako duhovite, rimovane, sa ilustracijama. I onda kada ta karta stigne u odmaralište, to je za mene bilo čudo, svima sam pokazivao. Kada je reč o pismima koja mi je slao dok sam bio u vojsci, to je nešto stvarno posebno. Ta pisma su toliko lepa i nežna i ne liče na strogog i namrgođenog Radovića, već izgledaju kao delo nekog strašno nežnog čoveka“, i dodao da je literarna i emotivna vrednost tih pisama presudila da ipak pristane da se ona nađu u monografiji.
On je siguran da bi se njegov otac lako uklopio u doba interneta i društvenih mreža.
„Duško je zaista bio moderan i mislim da bi on danas bio car ovih društvenih mreža. Ta komunikacija koju je on imao sa narodom, taj dar da se jasno kaže kako stvari stoje, to je ono što se danas dešava na društvenim mrežama, zato one postoje.“