Горан Петровић: Више ме одређују оне књиге које још нисам написао
„Нас као појединце, као народ, као друштво и као цивилизацију више чини оно што немамо него оно што имамо. И то могу да покажем на десетинама примера. Тако мене као писца више чине оне књиге које још нисам написао, него које јесам. Књиге које сам написао доживљавам као да не припадају више мени, него их видим као неки рођендан, као славу или журку. Ове књиге говоре о: стаклу, прозорима, мердевинама, народу, језицима, гробовима, папиру, ексерима, звонима… Ми све чешће пролазимо поред ствари, предмета и категорија, а да их заправо не примећујемо“, овако је најкраће описао романе „Папир са воденим жигом“ и „Иконостас“ писац Горан Петровић на промоцији која је одржана у Народној библиотеци Ужице.
Горан Петровић се публици обратио читањем одломка из романа „Папир” , који говори о једном витражисти
Ова два романа представљају два тока у роману делти, чија прича почиње да тече од средњег века па све до дана које сматрамо нашим. Рукопис, за који је писац у почетку мислио да ће имати мање размере, временом је почео да „прокапава, да пушта на све стране“. Неке од приповести су одлазиле унапред, у 20. век, а неке говоре о дешавањима пре 15. века. Аутор је ипак одлучио „да направи брану“ која неће дозволити да ток иде даље у прошлост.
Како је објаснио професор Александар Јерков, ова два романа нам доносе сусрет са собом као људским бићима и сусрет са собом као историјским творевинама. По његовим речима, књижевност Горана Петровића није забављачка али нас радује, није идеолошка али нас подучава, није прагматична али нешто чини за нас. И не припада овом времену али истовремено је у њему.
„Из два различита угла овде се полако приближавају приче о 15. веку. Иду у сусрет једна другој и ко зна где ће се све то уклопити“, рекао је професор Јерков, истичући да непредвидив ток приче може досегнути чак до десетог тома овог циклуса.
Директорка Народне библиотеке Ужице Душица Мурић поздравила је присутне и подсетила на важне детаље из биографије писца
На крају књижевне вечери аутор је са уживањем разговарао са публиком и нашалио се да је пре почетка програма добро завезао пертле на ципелама, како га неко не би „изуо“ питањима.
