Представљена аудио књига „Веровање свицу“
У Народној библиотеци Ужице представљена је аудио и електронска књига поезије „Веровање свицу“, завичајне песникиње и новинарке Мирјане Ранковић Луковић.
У знак сећања на слепу баку којој је као дете читала песме, ауторка је одлучила је да ова збирка буде објављена у електронском и аудио формату. На тај начин, слепи и слабовиди могу да чују њену поезију која је, према речима саме песникиње, писана „и у мушком и у женском роду“.
Електронска књига „Веровање свицу“ прва је књига у овoм издању у опусу Мирјане Ранковић Луковић, што је за велику похвалу ако се има у виду то да је ова збирка посвећена слепим и слабовидим, јер је ауторка желела да своје стваралаштво учини доступним и љубитељима поезије којима штампана грађа није приступачна, рекла је директорка НБУ Душица Мурић.
„Писац нема лице, он пише и у име шкољке, и у име ветра, мушкарца, жене, детета“, рекла је Ранковић Луковић.
Осим ауторке, у програму су учествовали: библиотекарка Љиљана Ракић, глумац Бранко Антонић, професорка књижевности Марија Вуловић и уредница издавачке куће „Дигитална досада“. Стихове из збирке уживо је читала Мирјана Лопин Дризо.
Рецензенткиња књиге Марија Вуловић, рекла је да Мирјанина поезија магнетски привлачи читаоце, било да стихове слушају или читају.
„Ја сам одрасла и школовала се у прошлом веку. За мене је књига ово што је свуда око нас – има корице, странице, листа се, памти се, нешто се подвуче. И право да вам кажем, имала сам известан отпор према електронској књижевности, а онда када сам преслушала Мирину поeзију, схватила сам нешто врло важно. Поезија јесте или није поезија, свеједно је да ли је читамо или слушамо и да ли нам је за то потребан овај или онај медиј.”
 |
 |
Песничка збирка, „Веровање свицу“ добила је име по наслову песме која је једна од педесетак објављених у књизи.
„Песма је оптимистична, ведра, све оно што ја у суштини, када наиђу тмурни дани, желим да променим и да ободрим. Бодрећи друге помало бодрим и себе, бодрећи друге, желим да се нађе и неко ко ће да ободри мене. Свитац се и иначе, провлачи још кроз неке моје песме, та једна тако сићушна, а тако занимљива бубица која има моћ и способност да развесели децу кад жита зру, а деца трче да их ухвате желећи да ту светлост имају за тренутак. А мени је свитац и игра и путоказ и мудрост. Треба се снаћи у било ком свету, а свици то добро раде“, закључила је ауторка.
Мирјана Ранковић Луковић рођена је Ваљевка, а од 1992. године живи и ради у Чајетини. По професији је наставник разредне наставе, а по опредељењу писац и новинар. У основној школи показивала је склоност ка писању и већ у нижим разредима постала најмлађи члан литерарне секције. У Чајетини је упознала песника Михаила Ћуповића, који је са Добрицом Ерићем, први прегледао њене рукописе и уз Љубивоја Ршумовића јој пожелео добродошлицу у свет књижевности. Њена прва збирка поезије изашла је 1998. године под називом „Други део мене”. Следе: „Лица љубави” (збирка поезије, 1998), „Након свих ових година” (збирка приповедака, 1999), „Пешчано време” (збирка приповедака, 2003), „Улазећи у причу” (збирка приповедака, 2005), „Мушкарци не плачу” (роман, 2008), „Приче из Причевића” (збирка приповедака 2011), „Ветровима уназад” (збирка поезије, 2014), „Тајне наше мале” (збирка кратких прича, 2018). Члан је Удружења књижевника Србије.