„Pariski šešir“ u užičkoj biblioteci

U Narodnoj biblioteci Užice predstavljen je roman „Pariski šešir“ autora Slobodana Gavrilovića. Knjiga govori o važnim događajima iz srpske istorije sa samog početka 20. veka. O ubistvu poslednjeg Obrenovića i o tome kako je taj događaj predstavljen u romanu, pred užičkom publikom, govorio je književni kritičar Petar Arbutina.

„Shvatili ste da je jedan od junaka ovog romana prestolonaslednik a kasnije i kralj, tragično nastradali, ubijen od svojih oficira, što nije nešto što Srbiji ide na obraz – kralj Aleksandar Obrenović. Ali on ovde nije Mali Princ, nije Oliver Tvist koji se iz blata diže do kraljevskih visina. On je deo naroda i ovde vidimo jednu vrstu prisnosti koju Slobodan Gavrilović uspostavlja između njega i njegovog druga iz sela, kao i svih koji ga u toj tradicionalnoj zajednici okružuju“, rekao je Arbutina naglasivši da roman jeste priča o političkoj istoriji Srbije, ali da u njoj učestvuju mali ljudi.

Profesorka Mirjana Stefanović iz opravdanih razloga nije mogla da prisustvuje književnoj večeri, pa je njeno izlaganje pročitao Slobodanov sin Đorđe.
„Bez preterivanja bi čak moglo da se kaže kako pisac i kroz briljantno izvedene geografske kontrastne nazive Crnog Rzava– Bjelih voda, Ljubišnice – Nevolje, kroz toponime simboličkog usmerenja ukazuje na tragičnost srpske sudbine. Otud se s pravom može razmišljati čak i o tom ko je glavni junak u ovom romanu, možda i jače i sudbinski dramatičnije: šta je glavni junak?“
Po mišljenju Petra Arbutine, glavni junak sva tri Gavrilovićeva (prethodni „Dželat“ i „Zbeg“) romana jeste narod, ali ne kao „neka sentimentalno patetička refleksija, već čovek tradicionalne zajednice definisan i određen jezikom i jezičkim znanjem“.

Profesorka Mirjana Stefanović ovaj roman o šeširu prepoznaje kao priču o
srpskom odrastanju, tj. priču o sazrevanju svesti, o ljubavi prema svojoj kulturi.

Autor je na kraju večeri podelio sa publikom uspomenu na nastavnike srpskog jezika koji su uticali na njega u mladosti.
„Milan Simović je bio moj nastavnik srpskog jezika u osnovnoj školi u Prijevoru i on je prvi koji me je naučio da je jezik božanstvo. Kasnije je to isto učinio profesor Sreten Marić iz Subjela. I ja nisam imao kud sem da ih poslušam.“

Direktorka Narodne biblioteke Užice Dušica Murić osvrnula se najvažnije podatke iz piščeve biografije.
„Slobodan Gavrilović je rođen 1951. godine u Prijevoru kod Čačka. Sociologiju je završio u Sarajevu, a magistrirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Radio je u Valjaonici bakra u Sevojnu, predavao je u srednjim školama u Čajetini i u Užicu, a direktor JP „Službeni glasnik“ bio je od kraja 2007. do 2012. godine. Bio je istaknuti član i bivši predsednik Demokratske stranke, kao i narodni poslanik. Potpisuje brojne publicističke tekstove o političkom totalitarizmu, žrtvama Staljinovog terora, Srbiji i demokratiji, kao i o Živojinu Pavloviću, autoru knjige „Bilans sovjetskog termidora“. Gavrilović je i koautor scenarija za dokumentarni film o Živojinu Pavloviću snimljenom u produkciji TV Novi Sad 1989. godine. Osim romana „Pariski šešir“ napisao je romane „Dželat“, „Zbeg“ i „Radomir iz Miokovaca“. Autor je i nekoliko stručnih i knjiga o javnom i političkom delovanju, ali je i knjige za decu, „Unuk vodi dedu – sa unucima Ljubomirom i Jevremom“.