„Бунтовница у сенци“: Роман о Југославији, Ужицу и повратку себи
У Народној библиотеци Ужице, прошле недеље представљена је књига Нађе Тешић (1939 – 2014) „Бунтовница у сенци“. После романа „Умрети у Чикагу“ реч је о другој књизи ове ауторке која је преведена на српски.
„Нађа Тешић је кроз овај роман пронашла и уцеловила свој изгубљени идентитет, додуше не кроз језик, али је кључно да је поново пронашла себе и то у тих првих петнаест година живота у Ужицу, у Србији, у Југославији“, рекла је Славица Гароња, универзитетска професорка у пензији, чијом иницијативом је роман преведен на српски језик.
Иако књига говори о сиромашном југословенском друштву педесетих година 20. века, Нађа описује и енергију колективног духа – распусте на Ђетињи, корзо, школу, први биоскоп, као и продор америчког филма. Гароња је објаснила да сам наслов романа „Бунтовница у сенци“ суштински „одражава личну женску судбину главне јунакиње, кроз алтер его Нађе Тешић, девојку Ану која одраста у Југославији, у родном Ужицу а након тога одлази у Америку“.
Роман је превела Радмила Настић, професорка на Универитету у Крагујевцу, која је са ужичком публиком поделила успомену на сусрете са Нађом Тешић, нагласивши да никада није уживала у послу као када је преводила ове странице.
„Праву Нађу сам заправо упознала тек преводећи овај роман „Борац у сенци“, који смо накнадно преименовали у „Бунтовница у сенци“. Превела сам га у једном даху, у року од нешто више од месец дана, не само зато што је постојао рок на који сам се обавезала већ и зато што сам постала опчињена причом која се преда мном одвијала. Крећући се њеним стазама може се, верујем у извесној мери реконструисати старо Ужице, оно што је од њега остало и замислити оно што је заувек нестало.“
О познанству са Нађом говорио је и публициста и новинар Зоран Јеремић, сећајући се разговора које су водили при њеним посетама Ужицу.
„Кад говорим о Нађи на памет ми падне онај шлагер који каже Ана је била и дјете и жена. Е то је била Нађа на први поглед и груба и осорна, а уствари нежна и фрагилна“, рекао је Јеремић и додао да нам је баш требао један овакав роман о Ужицу, који говори о послератном времену.
Сећања на Нађу Тешић евоцирали су и Зоран Колунџија, представник издавачке куће „Прометеј“, као и редитељ Бранко Поповић, који је у београдском Звездара театру режирао представу „Брзина таме“ по тексту Стива Тешића. Душица Мурић, директорка Народне библиотеке Ужице подсетила је да је Народна библиотека Ужице 2019. објавила часопис „Међај“ посвећен Нађи Тешић у ком је први пут објављена и њена драма „После револуције“ у преводу Љиљане Богоеве Седлар, као и одломци из романа „Борац у сенци“ и „Родна груда“ у преводу Бориса Тодоровића.