„Buntovnica u senci“: Roman o Jugoslaviji, Užicu i povratku sebi

U Narodnoj biblioteci Užice, prošle nedelje predstavljena je knjiga Nađe Tešić (1939 – 2014) „Buntovnica u senci“. Posle romana „Umreti u Čikagu“ reč je o drugoj knjizi ove autorke koja je prevedena na srpski.

„Nađa Tešić je kroz ovaj roman pronašla i ucelovila svoj izgubljeni identitet, doduše ne kroz jezik, ali je ključno da je ponovo pronašla sebe i to u tih prvih petnaest godina života u Užicu, u Srbiji, u Jugoslaviji“, rekla je Slavica Garonja, univerzitetska profesorka u penziji, čijom inicijativom je roman preveden na srpski jezik.

Iako knjiga govori o siromašnom jugoslovenskom društvu pedesetih godina 20. veka, Nađa opisuje i energiju kolektivnog duha – raspuste na Đetinji, korzo, školu, prvi bioskop, kao i prodor američkog filma. Garonja je objasnila da sam naslov romana „Buntovnica u senci“ suštinski „odražava ličnu žensku sudbinu glavne junakinje, kroz alter ego Nađe Tešić,  devojku Anu koja odrasta u Jugoslaviji, u rodnom Užicu a nakon toga odlazi u Ameriku“.

Roman je prevela Radmila Nastić, profesorka na Univeritetu u Kragujevcu, koja je sa užičkom publikom podelila uspomenu na susrete sa Nađom Tešić, naglasivši da nikada nije uživala u poslu kao kada je prevodila ove stranice.

„Pravu Nađu sam zapravo upoznala tek prevodeći ovaj roman „Borac u senci“, koji smo naknadno preimenovali u „Buntovnica u senci“.  Prevela sam ga u jednom dahu, u roku od nešto više od mesec dana, ne samo zato što je postojao rok na koji sam se obavezala već i zato što sam postala opčinjena pričom koja se preda mnom odvijala. Krećući se njenim stazama može se, verujem u izvesnoj meri rekonstruisati staro Užice, ono što je od njega ostalo i zamisliti ono što je zauvek nestalo.“

O poznanstvu sa Nađom  govorio je i publicista i novinar Zoran Jeremić, sećajući se razgovora koje su vodili pri njenim posetama Užicu.

„Kad govorim o Nađi na pamet mi padne onaj šlager koji kaže Ana je bila i djete i žena. E to je bila Nađa na prvi pogled i gruba i osorna, a ustvari nežna i fragilna“, rekao je Jeremić i dodao da nam je baš trebao jedan ovakav roman o Užicu, koji govori o posleratnom vremenu.

Sećanja na Nađu Tešić evocirali su i Zoran Kolundžija, predstavnik izdavačke kuće „Prometej“, kao i reditelj Branko Popović, koji je u beogradskom Zvezdara teatru režirao predstavu „Brzina tame“ po tekstu Stiva Tešića. Dušica Murić, direktorka Narodne biblioteke Užice podsetila je da je Narodna biblioteka Užice 2019. objavila časopis „Međaj“ posvećen Nađi Tešić u kom je prvi put objavljena i njena drama „Posle revolucije“ u prevodu Ljiljane Bogoeve Sedlar, kao i odlomci iz romana „Borac u senci“ i „Rodna gruda“ u prevodu Borisa Todorovića.