ВЕЧЕ МЛАДИХ УЖИЧКИХ ПЕСНИКА
У петак, 25. октобра, одржано је вече младих ужичких песника под симболичним слоганом – првим стихом песме „Риме” из збирке Надежник среће Бориса Тановића:
Одувек тражим риме,
риме чудне,
риме тужне,
риме само…
Нађа Ђоковић (1994) прву песму написала je са непуних шест, а прву збирку Зар верујеш својим очима са 19 година. Књигу Четири ватре објавила је 2016, а након две године И запева славуј – доба свитања. У питању су збирке мисаоних песама и прича које се смислено надовезују и показују њен оригинални поглед на љубав, пријатеље, губитак, живот уопште и његову лепоту.
„Да живи у неко старо време на Нађу би се гледало као на миљеницу богова због бројних талената којима је обдарена”, рекла је проф. др Мирјана Стакић. Поред свеукупног музичког и литерарног талента, бави се: фотографијом, цртањем, имитацијом, певањем, подучавањем и калиграфијом. Са њеним стваралачим даром упознала се шира публика за време пандемије 2020. године, када је написала и извела текст на познату Моцартову композицију „Турски марш”. Видео-запис је погледало више од 5 милиона људи из земље и региона, што је по њеним речима имало добре и лоше стране о којима је, између осталог, говорила.
Публика је бурним аплаузима поздрављала Нађино читање нових песама из тек објављене, четврте књиге Истићи се чудо, Твојих 60.
Лако је уметност учинити животом. Храброст је учинити живот уметношћу.
Нађа Ђоковић
Борис Тановић (1997) објавио je као матурант дебитантску збирку поезије веома симболичног наслова – Веслање по сувом. Године 2018, за књигу Надежник среће, добио је Паунову награду која има посебно место у његовом животу. Нарочито му је важна због тога што се у конкуренцији за ову награду нашао један од значајнијих савремених завичајних песника, познат и у иностранству.
Све о чему је говорио млади песник иде у прилог томе како га описује колега и рецезент Милан Анђелковић, дубоко верујући да је његово стваралаштво Обнова мита о поезији: „Овај млади песник, велики је заљубљеник у оно што чини. Он је заточеник поезије и не крије своје усхићење тим.” За њега је љубав као врховни узрок и покретач, непролазна инспирација свих уметника, само повод да говори о животу. Недавно објављена збирка песама Сутерен blues другачија је од претходне у погледу форме, мотива и концепта уопште, а поезија је аутентичног израза, што је публика чула и наградила аплаузима.
Поред Бориса и Нађе, представљена је и млада ужичка песникиња Милена Чантрак (1998), нажалост спречена да присутвује књижевној вечери. Милена пише поезију од осме године, а са само 13 је објавила прву збирку под насловом Ја сам слободно биће. Године 2011, тада млади књижевник Иван Ршумовић говорио је о њеном таленту за писање који се огледа у снази, дубини и зрелости, што су потврдила домаћа и међународна признања. Осим на матерњем, песме пише на шпанском, турском и енглеском језику.
У књизи песама На путу истине објављеној 2018. године, Милена говори да је традиција саставни део нашег бића (и оног стваралачког). Ова збирка носи обележја репрезентативних примера родољубиве поезије, у којој се може осетити мирис завичаја и чути хук сунцем обасјане Ђетиње. У ишчекивању Миленине треће књиге, Нађа и Борис су публици представили њене нове, посве другачије од претходних, песме „На ивици блуза” и „Загрљај”.
Као и добра поезија, музика у људима буди искрене емоције. Из тог разлога, додатно су оплеменили књижевно вече ученици Средње музичке школе „Војислав Лале Стефановић” из класе Неде Арсенијевић, извођењем композиција „Por una cabeza” Карлоса Гардела и „Libertango” Астора Пјацоле.
Лазар Ристовић – виолина, Мирко Шуњеварић – хармоника и Ивана Весовић – клавир
Млади ужички песници уверили су публику не само да имају шта да кажу, већ да имају дар да то учине на најлепши могући начин – поетски. Као и млади извођачи уметничке музике, део су савремене културе Ужица која нас покреће унапред и оплемењује. На предлог Народне библиотеке Ужице и Удружења „Колектив Ужице”, заступљени су у програму Престонице културе 2024. године.