„На темељу вере и непокора” – нова књига Милеве Леле Алексић
У уторак, 23. септембра, представљена је нова књига завичајне књижевнице Милеве Леле Алексић „На темељу вере и непокора”.
„Милева Лела Алексић је нежна списатељица дубоке и емотивне душе која надахнуто пева, потенцирајући да трагове своје душе остављамо на песку пролазности, јер су трагови мапе и тапије наших живота, нашег постојања. Она је нови литерата наше Србије, послана од Бога у мисију да остави дубоке трагове у нашој књижевности, како је и Бог исписао трагове на пергаменту њене душе. Аксиос!” Академик, проф. др Радмила Тонковић
На самом почетку књижевне вечери, бројни посетиоци имали су прилику да чују да је Лела Алексић подстакнута православном традицијом и беседама предака, песнички дар развијала од раног детињства, али и колико јој је значила подршка учитељице. Како би се стекао увид у заступљене теме и књижевне форме којима се изражава у делима, разговор је започет о првој објављеној књизи есеја „Са огњишта постојбине” (2022), којом ауторка задире у сопствене корене. Потом је, подсећањем на путопис „Одјек предачких завештања” (2023) сачињеном од 31 ходочасничке, али и сопствене мисионарске приче, указала на трагове наших славних владара у свету – од родних Сржути до Свете земље.
О књизи прича ,,У кремену искри нада” (2024), која се нашла у ужем кругу за Андрићеву награду, књижевница је говорила као трећем делу трилогије која сабира колективна, тј. народна и лична искуства чији је главни лик „Душа нашег народа” окупљеног око својих огњишта у својим временима и невременима.
Поред тога што је направила искорак у књижевном стваралаштву написавши роман „На темељу вере и непокора”, корак даље видљив је и у наративу богатом архаизмима, посебно турцизмима, али и дијалектима јужне и западне Србије, из којих ликови долазе. Модераторка је изнела закључак да се на тај начин аутентично, хронолошки приповеда о једној породици која се током два века више пута уздигла из пепела, попут наше земље. Милева је представила неке од јунака свог романа, који су поносни и непокорни, а истовремено пожртвовани, људски склони грешкама, хришћански спремни да се покају и опросте. Пажњу је посветила и уметницима који су се одазивали позиву отаџбине кад је требало, мењајући своја оруђа за оружје или завоје – као што је то учинила Надежда Петровић, притом одајући признање и сваком појединцу са истом мисијом. Свом завичају, Милева се у роману и публици одужила причом о томе како је река Ђетиња добила назив.
Првакиња драме Народног позоришта Ужице, Дивна Mарић, читањем одломака публици је дочарала горштачку душу која живи и гине у заклетости Богу и коренима.
Програм је својим наступима обогатила Етно женска певачка група Клуба 3.
У славу традиције, легендарне српске песме певали су ученик основац Крсман Јовановић и гимназијалке Ема и Лена Којадиновић, уз пратњу учитеља и музичара Миливоја Шукиловића Шукија.
Лелини радови се могу читати у књижевним часописима и на бројним електронским порталима, као што је: ИСКРА Емира Кустурице, ИН4С гласило српског народа у ЦГ, портал ЧУДО, Слободна Херцеговина.
Књижевна радионица „Кордун”, доделила joj je признање у категорији ,,Ризница” за путопис и антрополошки есеј, али и допринос у раду и развоју Књижевне радионице и свеопште културе и уметности.
Као што у рецензији књиге „На темељу вере и непокора” каже „Књижевница Милева Лела Алексић дише плућима свога народа. Настоји и успева да у своје књижевно дело заједно утка традицију, историју, етнологију, завештања, аутентични народни говор и све то заодене под омофор православне вере.” Проф. др Јован Јањић
