Љубомир Симовић – вечна вредност наше културе
У Читалишту Народне библиотеке Ужице одржано је представљање књиге Песничка митологија Љубомира Симовића аутора проф. др Радивоја Микића, у издању Библиотеке „Стефан Првовенчани” из Краљева. О овој значајној студији говорили су аутор, мр Ана Гвозденовић, уредница у Издавачкој делатности краљевачке библиотеке, као и директорка Народне библиотеке Ужице Душица Мурић.

У уводном обраћању, Душица Мурић је истакла да ова књига, као и њен аутор захтевају посебну пажњу.
„Пре свега, књига о којој је вечерас реч захтева посебну позорност, јер је њен
аутор, професор Радивоје Микић, један од најпосвећенијих, најпоузданијих и
најцитиранијих тумача савременог српског песништва. Истовремено, реч је о књизи чија насловна одредница – „Песничка митологија Љубомира Симовића” – овде и на овом месту обавезује више него другде. Мит није историја, али јесте прича за сва времена, и без времена. У једној таквој причи нашло се управо Ужице, родно место нашег песника, али и родно место његове песничке митологије”, рекла је Мурић, додавши да ће легат Љубомира Симовића у ужичкој библиотеци постати место окупљања поштовалаца његовог дела.

Аутор књиге, проф. др Радивоје Микић, подсетио је на трајну вредност Симовићевог опуса:
„Код нас се многим стварима придаје значај данас, а сутра већ то није важно. Јер сви ћемо проћи, али ова култура мора да живи и њене вредности треба да се виде. А једна од највећих вредности наше културе, када је у питању књижевност, је Љубомир Симовић”, истакао је Микић и додао да је реч о писцу који је, по дубини и сложености опуса, најближи писцима српске међуратне књижевности.
Говорећи о свом истраживачком приступу, професор је објаснио шта је било полазиште његовог тумачења:
„Занимало ме је шта је то основа Љубиног доживљаја света, шта је тражио у својој поезији и на који начин је настојао да види оно што је најдубља истина о свету кроз који сви пролазимо и који гледамо. И он је то пронашао у једној врсти потребе да се, и на неком локалном простору и у нечему што је на први поглед обично, пронађе оно што је универзално и значајно.”
Аутор се подсетио и великог пријатељства са Симовићем које је трајало више од три деценије
Посебно је истакао значај једне реченице:
„У књизи Ковачница на Чаковини, Љуба је написао: ’Универзално полаже јаја у сва гнезда.’ То значи да се на сваком месту – па и на Кондеру, врху Јелове горе – може препознати оно што се у митологији назива axis mundi, или оса света: средиште са којег се може видети све што постоји и што је значајно за човека. Одатле сам и ја пошао у тумачењу Симовићеве поезије.”
Мр Ана Гвозденовић, уредница издања, оценила је да се већ у првом поглављу књиге аутор поставља прецизно и уверљиво:
„Професор Микић стваралаштво Љубомира Симовића ставља у књижевноисторијски контекст и одређује га као врх и класика наше књижевности. У књизи се осврће на великог песника као тумача књижевности, а посебну пажњу посвећује његовој књизи Дупло дно.”

Ово књижевно вече представљало је не само подсећање на стваралаштво једног од најзначајнијих савремених српских писаца, већ и позив на даље читање, тумачење и неговање културног наслеђа које је Љубомир Симовић оставио иза себе – у поезији, драми, есејистици и, пре свега, у дубоко укорењеном песничком погледу на свет.
Ужичка публика имала је прилику да чује снимке песама „Преображење”, „Мркла јесен”, „Источнице”, „Челник” и „Десет обраћања Богородици Тројеручици”, које је у програму Радио Београда 2, „Поезија уживо” говорио Љубомир Симовић.
Фотографије: Божидар Живановић