Радован Поповић: Мој круг кредом

Са овог места (где су се некада налазиле канцеларије Вести) кренуо сам у свет и направио сам круг. И ево ме сада опет овде, то је тај мој круг кредом.

Вече посвећено новинару, публицисти и књижевном биографу Радовану Поповићу одржано је 24. марта 2026. године у Народној библиотеци Ужице. Том приликом представљен је каталог књига са посветама из поклон-збирке „С поштовањем и љубављу Радовану Поповићу” ауторке Драгане Ристановић, промовисан је тематски број часописа Међај, а отворена је и изложба коју су приредиле библиотекарке Драгана Ристановић, Нела Томић Богдановић и Бојана Маринчић.

Радован и Бранка Поповић шездесетих година прошлог века почели су да формирају, прво у Ужицу у стану на Тргу партизана, а потом и у Сарајеву, Новом Саду и Београду, своју библиотеку. Почетком овог века, завештали су Народној библиотеци Ужице, првој таквој установи коју је Радован Поповић у животу видео и користио као ђак, преко 5000 наслова. Укупно 2066 књига садржи својеручне посвете – аутографе аутора и оне су издвојене у посебну поклон-збирку. Знаменитe личности из земље и региона заступљене су у овој збирци. Међу њима су књиге академика, писаца, историчара, лекара, новинара, уметника, позоришних и филмских радника.

У књижевној јавности Поповић већ деценијама важи за највећег и најсвестранијег биографа српских писаца, а можда га најбоље описује тврдња Миливоја Ненина: У српској књижевности писац постаје класик (у пуном смислу те речи) тек онда кад Радован Поповић напише његову биографију.

„У овим двема књигама, у каталогу и часопису сабран је у ствари цео мој живот. А цео живот радио сам у две смене. У првој смени радио сам за плату, а другу смену посветио сам свом хобију – писао сам књиге какве бих желео да прочитам, једноставне, лаке, без професорских анализа, мудровања. То моје писање је, имам утисак, судбински одређено. Нека божија рука или нека енергија ме је водила. Трагао сам за судбинама људским и нисам нашао две исте судбине, не постоје два иста живота. Неки су лепи, неки ружни, али исто тако уверио сам се да што је већи писац, то је једноставнији и скромнији човек, не улеће у глорификације своје личности”, рекао је Радован Поповић.

Зоран Јеремић, уредник тематског броја часописа Међај, приметио је да писање Радована Поповића делује тако природно и ненаметљиво да читаоцу лако може пасти на памет да би и сам могао тако да пише. Но то је, разуме се, заблуда.

„Оно што је мени посебно интересантно код њега је тај његов метод, начин на који пише биографије. Заиста нема претходника, а колико видим ни наследника у томе. Радован о сваком писцу издвоји неке детаље и онда склапа мозаик, држи се фактографије у оном елементарном смислу, али начин на који све то веже је заиста фасцинантан.”

„С поштовањем и љубављу Радовану Поповићу”

Рад на каталогу започео је 2019. године, са циљем да се широј јавности представи постојање једне изузетно вредне збирке. Публикација обухвата 2.066 библиографских јединица. Након уводног дела, који садржи биографију Радована Поповића, представљена је методологија израде каталога, док други део чини библиографија књига са посветама и регистри и на крају прилози.

„Комплетне посвете унете су дословно, под наводницима, на писму које је аутор посвете користио. Највећа препрека у изради каталога била је анализа рукописа аутора посвета, пошто је већина написана веома нечитко. Поједине књиге су због тога одлагане у страну и поново ишчитаване накнадно, а врло често су драгоцену помоћ у одгонетању аутографа пружале колеге”, испричала је Ристановић.

О Међају

Тематски број часописа Међај отвара текст Гојка Тешића „Велика прича”, а следе разговори, беседе, писма Радована Поповића. Највећи део чине рецензије, критике и прикази Поповићевих дела чији су аутори Новица Петковић, Љубомир Симовић, Антоније Исаковић, Драгиша Витошевић, Радован Вучковић, Миодраг Павловић, Горана Раичевић, Миљенко Јерговић…

Изложба „Радовану Поповићу – човеку од пера, срца и знатижеље”

„Са 18 малих и 2 већа паноа који чине ову изложбу, желели смо да се присетимо неких Радованових пријатеља, сарадника, колега, који су му даровали своја потписана дела. Намера нам је била и да подсетимо на богат и вредан књижевно-биографско-мемоарски опус нашег драгог дародавца. Издвојиле смо и презентовале  оне посвете које су онакве какви су и њихови аутори били и јесу још увек. Духовите, непосредне, искрене, сведене, надахнуте, умне”, истакла је Драгана Ристановић.

„Ова изложба је и на добробит завичаја и српске културе”, истакао је проф. др Гојко Тешић и изразио наду да ће она имати велику путању широм Србије.

Директорка Народне библиотеке Ужице, Душица Мурић поздравила је присутне и подсетила на јединствен поклон који нашу библиотеку издваја од других.

„Осим Народној библиотеци Ужице, поклонио је и драгоцену грађу Педагошком факултету у овом граду, затим ужичком Музеју, Библиотеци у Бајиној Башти, као и Народној библиотеци Србије, где је похрањено 3516 докумената, разврстано и сложено у 23 архивске кутије”.