Народна библиотека Ужице је најстарија установе културе у Златиборском округу и једна од најстаријих библиотека у Србији. Историја НБУ почиње 1856. године, када је на иницијативу напредног грађанства и омладине основано Ужичко читалиште, које је постало центар културног и друштвеног живота града.

Први управитељ Читалишта био је Стојан Обрадовић, судија и свестрани културни посленик. Читалиште је 1857.године имало 100 чланова, а у књижном фонду налазило се 200 књига и готово сви дневни листови Кнежевине Србије. Установа је више пута гашена и обнављана услед бурних периода и политичких превирања у земљи. Књижни фонд 1881. године је чинило 485 књига на нашем и страном језику.

Важну улогу у културном и политичком животу почетком 20. века имале су радничке библиотеке и читаонице. Радничка библиотека у Ужицу основана је у лето 1903. године. Њен главни задатак била је политичка агитација, али су организовани и културни садржаји. Посебна пажња била је усмерена на описмењавање радника. Због честих напада на управу установе, чији су чланови називани велеиздајницима, читаоница је убрзо престала да ради.  

Иницијативом Културне лиге, 1910. године основана је Народна библиотека са читаоницом, али је њен фонд уништен током Првог светског рата.

У међуратном периоду Библиотека је радила са прекидима. Услед апсолутистичког режима краља Александра 1929. године занемарен је рад на културном просвећивању. Ипак, група ужичких студената одважила се да оснује Народни универзитет, а убрзо потом и Народну књижницу и читаоницу.  У њој су се окупљали ђаци и студенти. Најпре је била смештена у Кандића кафани, а  затим у просторијама Француског клуба на Житном тргу, у кући Прљевића.

Кандића кућа
Соколски дом
Суботића кућа

Средином 1937. Књижница престаје са радом. Други светски рат ужичка Књижница дочекала је у једној учионици Ужичке гимназије.

За време трајања Ужичке републике 1941. године, књиге су биле смештене у Соколском дому, све до њеног пада. Партизани су 7. новембра 1941. тек отворену књижницу затворили, желећи да обележе годишњицу  Октобарске комунистичке револуције.

Континуитет у раду успоставља се тек у послератном периоду. Почетни фонд чиниле су књиге које су грађани поклонили библиотеци. Установа је 1946. године радила под називом Градска књижница. Године 1950. мења назив и постаје Градска библиотека, а 1961. године добија назив – Народна библиотека Ужице.  Од 1979. до 1989. носила је назив Народна библиотека “Едвард Кардељ”. Године 1989. вратила је старо име Народна библиотека Ужице.

Библиотека данас

Народна библиотека Ужице је матична библиотека за све јавне, специјалне и школске библиотеке на територији Златиборског округа. У фонду Библиотеке се налази око 200.000 књига, више од 500 наслова периодике, око 300 звучних књига као и богата збирка некњижне грађе, старе и ретке књиге. Поред електронског каталога COBISS.RS, корисници имају  приступ и електронским базама: Медијска архива – Ебарт, Кобсон (електронски сервис који обезбеђује приступ страним и домаћим изворима научних информација – стручним часописима, књигама, базама пуног текста), СЦИ индекс (сервис који обезбеђује приступ домаћој стручној периодици).

Рад на компјутеризацији фонда и електронској каталошкој обради књига почео је 1995. године. Инсталиран је софтверски систем, а касније је формирана Библио база која је имала све предности електронског каталога над лисним.

Обезбедивши неопходну рачунарску опрему и интернет везу, ужичка библиотека се међу првим јавним библиотекама прикључила систему Узајамне каталогизације. Подаци о члановима унети су у електронску базу података 2013. године, а евиденција о позајмици грађе потпуно је аутоматизована.

Народна библиотека своје пословање обавља и у књижним огранцима Севојну и Рибашевини. Фонд НБУ садржи пет легата.

Више информација о Библиотеци
можете пронаћи у монографијама: 

“Народна библиотека Ужице:
1856-2006: 150 година постојања”

Прилози за историју
Народне библиотеке Ужице: 2006-2016: поводом 160 година од оснивања
(1856-2016)” 

Skip to content