Књижевна манифестација „Одзиви Пауну“ установљена у част завичајног песника Пауна Петронијевића. У Рибашевини, Пауновом родном селу започето је окупљање песника. Тринаест година након његове смрти (12. августа 1975) на Пауновом гробу окупило се 13 песника, који су казивали своју поезију. Том приликом уручени су им први примерци књиге „Добро лето“. Две године касније, у са седиштем у Народној библиотеци у Ужицу, основан је Књижевни клуб који носи његово име, чија је улога, између осталог, била организација ове манифестације. Од 1977, локална заједница поверава „Одзиве Пауну“ ужичкој библиотеци, као културном средишту и чувару завичајног наслеђа. Према пропозицијама које је 1988. године Књижевни клуб „Паун Петронијевић“ усвојио, књижевна манифестација „Одзиви Пауну“ одржава се сваке године с циљем да се афирмише књижевно стваралаштво на подручју Златиборског округа. Због епидемиолошке ситуације 42. „Одзиви Пауну“ одржани су онлајн. Без обзира на одсуство живог програма, Народна библиотека Ужице први пут је била у прилици да окупи песнике из целог Златиборског округа у покушају да, речима Зорана Јеремића „распламса прерано угашени пламен унутрашње ватре“ Пауна Петронијевића.

Програм „Одзива Пауну“ уређују  библиотекари Народне библиотеке Ужице. До сада је на овим сусретима гостовало преко сто песника.

Организација ове настарије књижевне манифестације у нашем крају реализује се под покровитељством Града Ужица.

Добитници Паунове награде    

1988: Милан Тасић „Пролог“

1989: Раде Познановић „Традиционално усмено народно стваралаштво ужичког краја“

1990: Мр Часлав Ђорђевић „ Антологија боемске поезије“

1991: Мр Милица Здравковић „ Међ четири и по наша зида“

1992: Иван Комарица „ Нада и сумње“

1993: Наташа Пејовић „ Берба камена“

1994: Светозар Радоњић Рас „ Година граната“

1995: Драган Јовановић Данилов „Живи пергамент“

1996: Хаџи Драган Тодоровић „Месечар сребрног витла“

1997: Милуника Бјелановић “Биографија душе“

1999: Милијан Деспотовић „Виолина од крика“

2000: Др Милан Порубовић „Изазов“

2001: Др Миомир Милинковић „Травка вечности“

2002: Др Милутин Пашић „Књижевна дела носе печат времена“

2003: Миљко Митровић „Тамнава“

2004: Бранко Стевановић „Прича о принцу јединцу“

2005: Реља Лукић „Уз луч сунца“

2006: Др Раде Вучићевић „Уздарје и даривање“

2007: Андреј Јелић Мариоков „Наша ствар“

2008: Гордана Боранијашевић „Молитва за моје риме“

2009: (Винко Шелога) Вујица Бојовић „Смог кашаљ“

2010: Светлана Ратковић Топаловић „Записнице“

2011: Радомир Андрић „Санопис воде“

2012: Љубивoје Ршумовић „Кућа са окућницом“

2013: Академик, Мр Милосав Тешић „Ветрово поље“

2014: Слободан Ристовић „Дозивање бога“

2015: Вељко Лађевац „Глуварење са Дисом“

2016: Валентина Златановић Марковић „ Стазама Фрогнера“

2017: Петар Матовић „ Из срећне републике“

2018: Срећко Гујаничић „ Сећање на империју“

2019: Борис Тановић „ Надежник среће“

2020: Мирослав Тодоровић „ понАД рукОписа“

Паун Петронијевић рођен је 1936. године у селу Рибашевина код Ужица. Био је један од најобразованијих песника сељака. Прву песму је објавио 1953. године у ужичким Вестима. Двоструки је добитник „Змајеве награде“ за поезију. Након његове преране смрти 1962. године, трудом његових пријатеља новинара и браће по перу, у Чачку излази његова прва збирка поезије „Пастир тражи дно неба“, а затим и „Добро лето“ у издању ужичке Културно просветне заједнице, која је и установила ову манифестацију.  О његовом песништву писали су најпознатији књижевни критичари, песници, есејисти. И пола века од Паунове смрти неке његове песме први пут долазе до читалаца захваљујући „Свитку“, издавачкој радионици Књижевног друштва „Развигор“ из Пожеге, која је извршни издавач његових сабраних дела.

Skip to content