Историја Народне библиотеке Ужице почиње на Преображење 1856. године, када је на иницијативу напредног грађанства и омладине основано Ужичко читалиште, које је постало центар културног и друштвеног живота града.
 Први управитељ Читалишта био је Стојан Обрадовић, судија и свестран културни посленик.
 Читалиште је 1857.године имало 100 чланова, а у књижевном фонду налазило се 200 књига и сви дневни листови Кнежевине Србије.

 О раду Читалишта нема много података. Зна се да је 1881. године књижни фонд чинило 485 књига на нашем и страном језику, а извршена је и претплата на већи број дневних листова и часописа.
 Политичка превирања у земљи утицала су на рад установе , која је више пута гашена и обнављана. Иницијативом Културне лиге, 1910. године основана је Народна библиотека са читаоницом, али је њен фонд уништен током Првог светског рата. У међуратном периоду Библиотека је радила са прекидима, да би током Другог светског рата фонд поново био уништен.

 Континуитет у раду успоставља се тек у послератном периоду. Почетни фонд чиниле су књиге које су грађани поклонили библиотеци.Установа је 1946. године радила под називом Градска књижница, 1950. године мења назив и постаје Градска библиотека, а 1961. добија данашњи назив – Народна библиотека Ужице.
Управници и директори Библиотеке били су:
Ђорђе Николић, Гојко Шкоро, Слободан Радовић, Зоран Тешић, Анђа Бјелић.

 Опстајући током времена, упркос ратовима, пожарима и политичким превирањима, Библиотека је постала центар културног и друштвеног живота града.