Завичајно одељење
Завичајно одељење основано је 1965. године, као део националног фонда наше средине и служи као извор за многострука изучавања материјалне и духовне културе завичаја.
У свом фонду садржи 8500 монографских публикација.
Географски, он обухвата Златиборски округ, грађу која третира проблематику овог подручја или су аутори из овог краја.
Завичајни фонд има одређену културно-историјску и научно-документациону вредност, па се искључиво користи у студијској читаоници.
У фонду периодике има 118 наслова подељених на стару и текућу периодику.
Први и најстарији лист из 19. века, Златибор, излазио је у Ужицу у периоду од 1885. до 1893. године. У Библиотеци се чува 248 бројева, а оригинали се налазе у Свеучилишној библиотеци у Загребу.
Богатство ужичке штампе налази се и у 33 наслова предратне периодике – Ужичке новине, Ужички глас, Ера, Ужички одјек, Народне новине, Учитељски подмладак и др., као и текуће периодике – локални лист Вести који излази од 1945. године (само један број је изашао 1941), Ужичка недеља, као и часописи Међај, Ужички зборник, Историјска баштина.
У фонду старе и ретке књиге најстарије књиге су: Општа историја света за децу/ Јохана Матије Шрека (1784) и Историја разних словенских народа/ Јована Рајића (1794).
ЛЕГАТИ
Посебну вредност сваке библиотеке, па и ужичке, чине легати. По обиљу материјала, униката, рукописа и периодике, они представљају значајан извор за разноврсна истраживања. Сваки поклон учињен библиотеци представља још један каменчић у мозаику знања, а легати као целине прави бисер.
Ужичка библиотека поседује четири легата, заправо поклон збирке, али из поштовања према дародавцима имају третман легата. Књиге и периодика су смештене у посебну просторију са малом студијском читаоницом. Књиге су каталошки обрађене и сређене по принципу УДК.
Поклон – библиотека МИЛОША Б. ЈАНКОВИЋА
Милош Б. Јанковић (1885–1984), учитељ, педагошки писац и активиста у напредном учитељском покрету. Рано је отишао из родног града да би му се у позним годинама с носталгијом враћао. Био је савременик Димитрија Туцовића и Драгише Лапчевића и о њима је оставио више записа.
Ратни период је провео као заточеник логора на Бањици и у Маутхаузену.Оснивач је и уредник педагошке библиотеке Будућност која је излазила у дугом временском периоду 1908 –1941. Уфонду су сачуване све свеске ове библиотеке, њих 83.
Оснивач је Педагошког друштва и дугогодишњи уредник педагошког часописа Савремена школа. Стручне текстове објављиване у разним педагошким часописима, објавио је у књигама Педагошке расправе и чланци (1967), а пред крај живота и у књизи Чланци и расправе (1981).
Књижна збирка има 1428 библиографских јединица, највећим делом његову библиотеку чини педагошка литература и богата периодика. У Јанковићевом фонду налази се и Гласник српског ученог друштва (1873 –1887), Дело (1896–1897), Учитељ (1926 –1941).
Поклон – библиотека МИТРА П. МИТРОВИЋА
Митар П. Митровић (1907–1970), учитељ и професор. Службовао је у Македонији као учитељ где 1933. уређује и издаје са друговима Учитељски покрет у Скопљу. После рата завршио је филозофски факултет и био професор психологије у ужичкој учитељској школи.
Књижна збирка има 1.105 библиографских јединица, махом педагошко –психолошке литературе.
У фонду се налазе и листови Вардарче (1933) који је излазио у Скопљу, Венац, чији је уредник и власник Јеремија Живановић (1923 –1929), као и богат фонд из филозофије.
У фонду се налази и једна од ређих књига Основи физиологије од Ивана Ђајића која је штампана у Државној штампарији, 1923. године.
Поклон – библиотека ДРАГУТИНА М. ПРЉЕВИЋА
Драгутин М. Прљевић (1903 – 1990), професор историје, родио се у Ужицу, у угледној трговачкој породици. Рано је остао без оца, а самохрана мајка Вишња одгајила је и школовала два сина: Миладина, познатог архитекту и Драгутина. Вишња Прљевић је била угледни грађанин Ужица, за време Првог светског рата била је добровољна болничарка а између два рата била је активиста Женске подружине, Кола српских сестара, Ђачке трпезе и Црвеног крста. Утицај ове племените жене на сина Драгутина био је несумњив.
Завршио је студије историје на филозофском факултету у Београду, био предавач историје у ужичкој гимназији и један је од покретача иницијативе за оснивање ужичког музеја. Од 1947. године радио у Министарству просвете као инспектор, потом у Учитељској школи у Београду. Писао је уџбенике историје за основну школу, приручнике и преводио са француског језика.
Заслужан је за послератну обнову рада Градске књижнице.
Књижна збирка има 708 библиографских јединица.
У фонду се налазе значајна историјска дела: Византија и Србија од Станоја Станојевића (1903), Историја Југословена од Васиља Попова (1920), Књажевска канеларија – Нахија пожешка 1815 – 1839 (1953). Рукопис његових сећања је објављен, у издању ужичке библиотеке.
Поклон – библиотека ЖИВАНА Л. ЋИРИЋА
Живан Л. Ћирић (1912 –1992), учитељ и професор.
Још као ученик био је уредник и сарадник Учитељског подмлатка, листа кога су покренули млади учитељци 1926. и у коме су своје радове пуних десет година штампали ученици из готово свих учитељских школа у земљи.
Уређивао је и лист Млада трезвеност (1931).
Био је извесно време учитељ у златиборским селима Шљивовици и Јабланици. После рата завршио је студије књижевности и био професор у ужичкој учитељској школи.
Објавио је књиге: Старо Ужице у делима Милутина М. Ускоковића (1958), Старо Ужице у записима (1985) и Ужичка омладинска штампа између два светска рата (1987).
Легат има 558 библиографских јединица, махом белетристике.
Поклон – библиотека РАДОВАНА ПОПОВИЋА
Радован Поповић (1938-) новинар, публициста, човек изузетне духовности и моралне врлине. У аналима ужичке библиотеке, његово име биће исписано великим словима.
Он је новинар, књижевник, летописац, хроничар, биограф и приређивач. Гимназију је завршио у Ужицу, студирао књижевност у Београду а новинарску каријеру је започео у ужичким Вестима где је остао упамћен по изванредним репортажама, Био је дописник Политике из Сарајева и Новог Сада. Преласком у Београд постаје члан редакције културне рубрике а од 1979. године и уредник Политикиног културног додатка.
Привилегију да се дружи са познатима преточио је у преко 40 биографских романа и животописа. Члан је Српског ПЕН клуба и управник одбора Задужбине Иво Андрић, Задужбине Десанка Максимовић и управе Фондације Васко Попа. Добитник је Октобарске награде града Београда за књижевност (1987) и награде Ужичанин године (2015) за друштвени ангажман.
Дародавац је фонда од преко 5000 књига које су обогатиле фонда најновијим издањима, ретким књигама.
Посебно интересантан легат представља поклон збирка од 1712 књиге са посветама аутора. Дедикација (лат. посвећење, поклон) има посебан смисао како за онога ко је пише, тако и за онога коме је намењена. То је јавна интима, исказивање поштовања, љубави, оданости, огладало времена, прилика, даривања од срца. Чак и када се посветари предомисле и повуку своју посвету, остаје првобитна добра намера.
Овај легат по свом обиму и значају јединствен је у српским библиотекама.
zavicajno@biblioteka-uzice.rs