Dubrovnik: kum i beležnik Užica

Sinoć je na platou ispred Narodne biblioteke Užice organizovan okrugli sto na temu Stari Dubrovnik i Užice. O različitim kulturološkim vezama ova dva grada govorili su prof. dr Vidan Nikolić, redovni profesor na Pedagoškom fakultetu u Užicu, prof. dr Ljiljana Kostić, vanredni profesor na Pedagoškom fakultetu u Užicu i prof. dr Slavko Petaković, redovni profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Moderator programa, master književnosti Aleksandra Bjelić podsetila je na najstariju vezu Užica i Dubrovnika. Reč je o spisu iz 1329. godine koji je pronađen u Dubrovačkom arhivu u kome se prvi put pominje grad Užice.

„Radi se o jednoj potvrdi – pozajmici novca u zalog, pisanoj na srednjevekovnom latinskom jeziku. To je za sada najstarija veza koja spaja ova dva grada”, rekla je Bjelić.

O Dubrovniku u svojim romanima i o tome šta ga je privuklo da piše, ali i sneva o tom gradu pričao je profesor Vidan Nikolić.

„Ja bih pre govorio, ne o posledicama, već o uzrocima odakle Dubrovnik u mojim romanima. Rođen sam u jednom zabačenom selu u Zaovinama u kome nije bilo ni struje ni vodovoda, ali je u selo došao jedan ambiciozan mlad nastavnik fizičkog vaspitanja Jovan Desnica. On nam je otprilike rekao ovako: svi morate naučiti da skijate i svi morate videti Dubrovnik. Od Zaovina do Višegrada išli smo tri sata peške, a onda vozom na tri šine, kako bi videli taj impresivan grad”, ispričao je Nikolić, opisavši Dubrovnik kao malo raskršće između kopna i mora, uzmeđu istoka i zapada, između Turske i Ugarske, između Srbije i Bosne. Inspiraciju da piše o Dubrovniku Nikolić je nalazio u narodnoj poeziji, ali i u pričama svoga brata koji je tu služio vojsku.

O sponi koju je Ljuba Stojanović izgradio sa ovim gradom, pre svega preko Dubrovačkog arhiva, govorila je Ljiljana Kostić. Ona je objasnila da je Dubrovački arhiv jedno od mesta koje ima izuzetan značaj za istoriju srpskog naroda i za srpsku književnost i kulturu uopšte.

„Očuvaniji je od mnogih drugih evropskih arhiva, a njegova građa je pod zaštitom od 16. veka. Užičanin Ljuba Stojanović je ostvario možda najdirektniju vezu sa Dubrovačkim arhivom. Do dana današnjeg najveći je izdavač starih srpskih spomenika koga smo ikada imali”, rekla je Kostić napomenuvši da je podršku za publikovanje starih srpskih rukopisa Stojanović imao od svojih profesora Stojana Novakovića i Momčila Ivanića. Oni su verovali da je upravo on predodređen za taj posao. Kako je izgledalo njegovo školovanje u evropskim gradovima, kako je obilazio arhive i biblioteke i prepisivao rukopise i proučavao spise posle Velikog rata, možete čuti na Youtube kanalu NBU.

O književnim i kulturnim relacijama između Užica i Dubrovnika govorio je profesor dr Slavko Petaković.

„Dubrovnik je Užicu kum i beležnik na krštenju, upravo zbog onog prvog pomena Užica u Dubrovačkom arhivu. Međutim, veze koje spajaju ova dva grada su višestruke. Jedna od njih je sledeća: kada je Vuk Karadžić utemeljivao jezičku platformu, on je više puta obrazlagao opredeljenje da uzme štokavski istočnohercegovački ijekavski za osnovicu. Negde 1845. godine piše izvesnom Paunu Jankoviću, ministru prosvete.  Na prvom mestu kaže da tim jezikom govori najveći broj Srba, zatim da su naše narodne pesme napisane tim jezikom, kao i dela dubrovačkih pisaca. Jedino se tako možemo ujediniti sa našom braćom tri vere.”

Petaković je takođe naveo da su mnogi pisci u svoja dela utkali dubrovačke motive. Samo neki od njih su: Vidan Nikolić, Ljubomir Simović, Dobrilo Nenadić, Miloš Crnjanski, Ivan V. Lalić, Milorad Pavić, Ivo Andrić, Danilo Kiš (napisao scenario za film o Marinu Držiću koji nikada nije realizovan). Ispričao je brojne anegdote.  Jedna od njih govori o braći Vojinović, užičkim knezovima koji nikada nisu bili u Užicu.

Kompletan snimak Okruglog stola: Dubrovnik i Užice možete pogledati na našem jutjub kanalu https://www.youtube.com/watch?v=AxVPwMLpPFI&t=7s.