„Не знам ништа о Миши Станисављевићу“
„Не знам ништа о Миши Станисављевићу“ назив је изложбе која је у Народној библиотеци Ужице отворена у оквиру пратећег програма Југословенског позоришног фестивала.
 |
 |
 |
„Ја стварно мислим да је Миодраг Миша Станисављевић лакмус папир за ово друштво. Оног тренутка када буде познат и када буде, оно што ружно зовемо канон српске књижевности, када не будете морали да објашњавате ко је он, то ће значити да смо се као друштво опоравили.“
Овим речима је професорка Душица Марјановић започела разговор о Миши Станисављевићу (1941-2005) песнику, драматургу, критичару, сатиричару, нашем првом магистранту на Факултету драмских уметности у Београду.
Ауторке изложбе Гордана Даниловић, Снежана Цветковић, Милена Стричић, Љиљана Смиљанић и Ружица Марјановић уводе нас у свет Мише Станисављевића. Можемо сазнати мноштво података, од тога да је преводио поезију са руског језика, али и да је правио рукотворине од дрвета и продавао их на Булевару револуције деведесетих година. Посетиоци ове поставке могу чути глас Мише Станисављевића и прочитати његове песме, али тек након што повуку ролетне на којима су одштампане.
„Постоји седам песама које су направљене на ролетнама са идејом да морате да урадите нешто
да бисте били награђени да прочитате песму коју је написао Миша Станисављевић. Дакле, те
песме постоје, а ми их не знамо. Тај човек их је написао, он је урадио све што је требало. На нама
је остало да подигнемо руку, спустимо ролетну и прочитамо песму“, испричала је Марјановић.
Биографија
Миодраг Станисављевић рођен је у Средњој Добрињи код Пожеге, 20. фебруара 1941. године. Прве песме објавио је као гимназијалац у ужичким „Вестима“ 1958.године. Дипломирао је на групи за југо-светску књижевност на Филозофском факултету у Београду, магистрирао радом “Епика и драма” на ФДУ. Између осталог, био је уредник „Видика”, члан редакција филмских часописа „Ф” и „Филмограф”. Као драматруг и уредник радио је у Драмској редакцији Телевизије Београд од средине седамдесетих до чистке до 1992. године, када је избачен са Телевизије и проглашен политички неподобним. Као дугогодишњи колумниста „Републике” написао је серију бриљантних критичких и аналитичких текстова. Писао је песме и драме за децу, преводио је Пастернака и Бродског. За новинарску етику и храброст добио је награду „Душан Богавац”, 2000. године. Сабрана дела Миодрага Станисављевића у издању „Републике” изашла су годину дана после његове смрти, а његов син Лука Станисављевић објавио их је у пдф формату 2015. године.
О лику и делу Мише Станисављевића говорила је и Вида Огњеновић, председница жирија овогодишњег Југословенског позоришног фестивала.
„Миша је непознат и био је и остао непознат зато што је он тако хтео. Он је био насупрот свакога кича, сваке будалаштине, сваке испразности. Његов политички став је био много познатији од његове литературе, јер он то двоје није мешао. Није писао песме против Милошевића, већ је писао текстове против диктатуре, врхунски политички осмишљене и образложене. С друге стране, у песмама није хтео да буде сладак и љубазан и да га рецитују на славама и свадбама. За продају је правио нешто друго – рукотворине од дрвета, самостреле, а није песме правио
за продају.“
Она је објаснила да се поезија Мише Станисављевића тешко рашчитава, а када се једном рашчита онда вас обузме тако да вас више никад не напусти.