Kњижевно вече ужичких професора
У петак 6. октобра 2023. године у Читалишту Библиотеке представљен је књижевноисторијски рад ужичких професора са Београдског универзитета, проф. др Јелене Панић Мараш и проф. др Предрага Петровића. Књижевно вече је отворила директорка Народне библиотеке Ужице, Душица Мурић речима Милутна Ускоковића указавши на значајне ствараоце који су живели или и даље живе у нашем граду. Понос завичаја представљају и они који су потекли из ужичког краја, а живе ван родног места. О књигама су осим аутора, говорили су проф. др Љиљана Костић и проф. др Гојко Тешић.
Познавалац српрске авангарде проф. др Гојко Тешић рекао је за Петровића да је један од најактуелнијих херменаутичара у српској модерни данас и да је свака његова књига модерна књижевна мисао и остварење онога што јесте и што ће бити у књижевноистриографској пракси уопште. Тешић је истакао да је Авангардни роман без романа темељ проучавања авангардистичког романа, а да је свака Петровићева књига уметнички пројекат своје врсте.
Проф. др Љиљана Костић каже да Јелена Панић Мараш доноси један завичајно важан текст, а то је текст о роману Чедомир Илић, Милутина Ускоковића. Текст који се бави питањем идентитета еманциповане јунакиње Вишње, једне од првих женских ликова у српској прози која је на студијама и жели да се одупре неписаним правилима једног времена. Костић каже да Јелена сагледава роман на један нови начин не да би уочила оне већ уочене појединости, већ да би уочила нешто ново чиме опет доказује богатство књижевности и њеног тумачења.
Што се тиче самих аутора, Предраг Петровић је евоцирао успомене на гимназијске дане и посебно истакао предавња проф Ратомира Цвијетића која су утицала на трасирање стручног пута којим је изабрао да крене. Предраг се сећа и посета ужичкој библиотеци док је био школарац. Добитник је награде Николај Тимченко која му је важна и зато што је први добитник био његов проф. Новица Петковић. За књигу Орфејско завештање каже да је посвећења српској поезији објављеној крајем 19. и почетком 20. века
За Јелену Панић Мараш ово књижевно вече представља посебан догађај јер први пут има промоцију у свом граду на којој су такође први пут присутни њени родитељи. Њима дугује посебну захвалност на подршци и што су је облакивовали такву каква јесте, а на њен интелектуални развој утицали су и професорка српског језика која је предавала у ош Нади Матић, Анђа Хаџић. У Ужичкој гимназији професор Драгољуб Зорић јој је одшкринуо врата књижевности, а најбоље је разумео и прихватио професор Мишо Марјановић, коме је то била последња генерација пре одласка у пензију. Гимназијски циклус завршила је са професорком Гоцом Даниловић. На формирање херменаутичког кључа и метода највише је утицао проф. др Новица Петковић. Главно поље изучавања формирало се под вођством проф. др Гојка Тешића, који јој је био ментор на магистарском и докторском раду. Јелена мисли да се уметност 20. века фомирала у авангарди и да су највећи домети у тој стилској формацији и да данашња уметност која се ствара и која је актуелна, мора уважавати авнгардне тековине. Књига Поетско критички модернизам настала је да покаже како неки аутори као што је Момчило Настасијевић, јесу авангарда али на један другачији начин у односу на Растка Петровића, Милоша Црњанског и Станислава Винавер, а са друге старне, да покаже како је авангарда у једном формативном периоду имала јако велике отпоре; како је успела да прокрчи пут у проучавању српске књижевности – поезије и прозе у другој половини 20. века.
Аутори су истакли задовољство што свој рад представљају у родном крају испред људи који су утицали на њихово одрастање и усмерење. Проф. др Гојко Тешић је закључио да и Јелена и Предраг представљају зенит савремене српске историје књижевности.