Književno veče užičkih profesora
U petak 6. oktobra 2023. godine u Čitalištu Biblioteke predstavljen je književnoistorijski rad užičkih profesora sa Beogradskog univerziteta, prof. dr Jelene Panić Maraš i prof. dr Predraga Petrovića. Književno veče je otvorila direktorka Narodne biblioteke Užice, Dušica Murić rečima Milutna Uskokovića ukazavši na značajne stvaraoce koji su živeli ili i dalje žive u našem gradu. Ponos zavičaja predstavljaju i oni koji su potekli iz užičkog kraja, a žive van rodnog mesta. O knjigama su osim autora, govorili su prof. dr Ljiljana Kostić i prof. dr Gojko Tešić.
Poznavalac srprske avangarde prof. dr Gojko Tešić rekao je za Petrovića da je jedan od najaktuelnijih hermenautičara u srpskoj moderni danas i da je svaka njegova knjiga moderna književna misao i ostvarenje onoga što jeste i što će biti u književnoistriografskoj praksi uopšte. Tešić je istakao da je Avangardni roman bez romana temelj proučavanja avangardističkog romana, a da je svaka Petrovićeva knjiga umetnički projekat svoje vrste.
Prof. dr Ljiljana Kostić kaže da Jelena Panić Maraš donosi jedan zavičajno važan tekst, a to je tekst o romanu Čedomir Ilić, Milutina Uskokovića. Tekst koji se bavi pitanjem identiteta emancipovane junakinje Višnje, jedne od prvih ženskih likova u srpskoj prozi koja je na studijama i želi da se odupre nepisanim pravilima jednog vremena. Kostić kaže da Jelena sagledava roman na jedan novi način ne da bi uočila one već uočene pojedinosti, već da bi uočila nešto novo čime opet dokazuje bogatstvo književnosti i njenog tumačenja.
Što se tiče samih autora, Predrag Petrović je evocirao uspomene na gimnazijske dane i posebno istakao predavnja prof Ratomira Cvijetića koja su uticala na trasiranje stručnog puta kojim je izabrao da krene. Predrag se seća i poseta užičkoj biblioteci dok je bio školarac. Dobitnik je nagrade Nikolaj Timčenko koja mu je važna i zato što je prvi dobitnik bio njegov prof. Novica Petković. Za knjigu Orfejsko zaveštanje kaže da je posvećenja srpskoj poeziji objavljenoj krajem 19. i početkom 20. veka
Za Jelenu Panić Maraš ovo književno veče predstavlja poseban događaj jer prvi put ima promociju u svom gradu na kojoj su takođe prvi put prisutni njeni roditelji. Njima duguje posebnu zahvalnost na podršci i što su je oblakivovali takvu kakva jeste, a na njen intelektualni razvoj uticali su i profesorka srpskog jezika koja je predavala u oš Nadi Matić, Anđa Hadžić. U Užičkoj gimnaziji profesor Dragoljub Zorić joj je odškrinuo vrata književnosti, a najbolje je razumeo i prihvatio profesor Mišo Marjanović, kome je to bila poslednja generacija pre odlaska u penziju. Gimnazijski ciklus završila je sa profesorkom Gocom Danilović. Na formiranje hermenautičkog ključa i metoda najviše je uticao prof. dr Novica Petković. Glavno polje izučavanja formiralo se pod vođstvom prof. dr Gojka Tešića, koji joj je bio mentor na magistarskom i doktorskom radu. Jelena misli da se umetnost 20. veka fomirala u avangardi i da su najveći dometi u toj stilskoj formaciji i da današnja umetnost koja se stvara i koja je aktuelna, mora uvažavati avngardne tekovine. Knjiga Poetsko kritički modernizam nastala je da pokaže kako neki autori kao što je Momčilo Nastasijević, jesu avangarda ali na jedan drugačiji način u odnosu na Rastka Petrovića, Miloša Crnjanskog i Stanislava Vinaver, a sa druge starne, da pokaže kako je avangarda u jednom formativnom periodu imala jako velike otpore; kako je uspela da prokrči put u proučavanju srpske književnosti – poezije i proze u drugoj polovini 20. veka.
Autori su istakli zadovoljstvo što svoj rad predstavljaju u rodnom kraju ispred ljudi koji su uticali na njihovo odrastanje i usmerenje. Prof. dr Gojko Tešić je zaključio da i Jelena i Predrag predstavljaju zenit savremene srpske istorije književnosti.