Учитељство у Срба – 245 година трајања

     У Народној библиотеци Ужице, 6. децембра 2023. године, одржана је трибина Учитељство у Срба – 245 година трајања, на којој је говорио проф. др Саша Марковић, историчар и декан Учитељског факултета у Сомбору. Професор Марковић је аутор књиге Српски учитељ у Угарској 1778–1918. коју је објавио сомборски Педагошки факултет. Kњига Саше Марковића је историјска студија о српским учитељима, започета у Хабзбуршкој, односно Аустро-Угарској монархији. Из ове изузетно драгоцене публикације можемо сазнати како је Аврам Мразовић, 1. маја 1778. године, руководећи се потребама организације и реализације школског система у родном Сомбору, основао Норму. Од тог тренутка почиње модерна историја образовања учитеља на простору Јужне Угарске. Професор Марковић је истакао да је идеја водиља образовања учитеља сомборске Учитељске школе била отвореност према модерним идејама и научним дисциплинама, уз истовремену утемељеност на препознатим аутохтоним вредностима. Марковић је нагласио да се оваквом симбиозом градио одговоран приступ на коме се темељила будућност сопственог народа. Гледајући са другог становишта, намеће се питање да ли је увек наш народ прихватао модернизацију, или је истицао традиционално и патријархално у први план? У више наврата Марковић је наводио речи Ђорђа Натошевића, српског лекара, педагога, педагошког писца, просветног радника, издавача и уредника првог педагошког часописа под називом Школски лист. Натошевић у ауторском тексту Зашто наш народ у Аустрији пропада пише о спољним притисцима и утицајима на асимилацију Срба, али у први план истиче критичност према темпераменту, усвајању лоших навика и помодарству. Посебно криви неорганизованост у сегменту образовања омладине и лошем одзиву српске деце у похађању наставе. Поред истакнутог Ђорђа Натошевића, сомборску Препарандију учила је и чувена Шапчанка Исидора Секулић. Марковић је, наводећи значајна имена која су седела у клупама Препарандије, указао на битност универзалних и трајних физичких и психичких особина које красе једног учитеља, а присутне су и данас. Гост Народне библиотеке Ужице проширио је тему на данашње виђење, статус и поштовање просветних радника. За Марковића учитељ метафорички представља моделара који обликује темељ друштва. То је особа која разуме и поштује ђаке, а коју друштво цени и поштује. Нажалост, истакао је да се код нас просветни позив већином своди на ентузијазам, и пита се шта ће остати од образовања у Србији ако се тај тренд настави. Указао је на чињеницу да се све мањи број матураната опредељује за овај позив због неадекватних услова за запошљавање и, наравно, лошег материјалног статуса. Поручио је да материјални статус просветних радника хитно треба побољшати и да је неопходно радити на унапређењу просветне струке.

     Излагање професора Марковића подстакло је присутне на активно учешће на трибини, па су се поред актулених тема које се тичу просветних радника у Србији, региону и Европи могла чути и питања везана за високошколске установе, чији је оснивач Република или појединци, и начин њиховог рада. Трибина је изазвала велико интересовање Ужичана, а посебно је лепо било видети велики број младих особа у публици. Трибину је водила библиотекарка Бојана Маринчић.