Бог плаћа по напору, а не по резултатима
Књига „Патријарх Павле: светац којег смо познавали“ премијерно је објављена 2014. године у част стогодишњице рођења патријарха. Од тада је доживела четири издања, преведена је на енглески, а тренутно се преводи и на руски језик. Аутор Ђорђе Рандељ, војвођански новинар и публициста, проучавао је живот патријарха Павла, а многе познате и мање познате детаље прикупио је разговарајући са њим.
Ужичкој публици описао је како је познанство са тадашњим владиком рашко-призренским, почело заједничком кафом, а наставило се путовањима по Космету, а касније и у Београду.
„Имао сам привилегију да будем поред њега у разним ситуацијама, а доста непријатних било је на Косову. Били смо сведоци прогона Срба и Црногораца од албанских сепаратиста и од патријарха сам могао да чујем тумачење каква је судбина нашег народа на том простору. Написати књигу о таквом човеку је веома лако, то је могла да напише и дактилографкиња. Био је сјајан беседник, тако мудар и духовит, једноставан, човек из народа. Тако да се књига сама нуди – само бележи и снимај и ето је.“
Др Илија Мисаиловић је подсетио присутне на кључне биографске податке из живота патријарха. Причао је о његовом детињству и одрастању у Славонији, те о духовном и животном путу који га је довео на чело Српске православне цркве.
„Важно је рећи да је он био веома образован. Завршио је две године медицине, био је заљубљен у природне науке. Ја не могу да се упуштам у његов теолошки и духовни значај, јер то није моја струка. Међутим, с друге стране, морам да вам кажем да не постоји такав човек који је у савременом свету живео на јеванђељски начин“.
 |
 |
 |
Од мудрости које је научио од свог сабеседника, Ђорђе Рандељ посебно памти следећу: „Бог плаћа по напору, а не по резултатима. Па ти дај све од себе, као да си сигуран да ћеш победити“.
Посетиоце и учеснике програма поздравила је директорка Народне библиотеке Ужице Душица Мурић.
„Ђорђе Рандељ рођен је 1954. у Руменки. Живи и ради у Новом Саду. Био је новинар и главни и одговорни уредник књижевних издања у Дневнику 35 година, а пре пензије уредник Редакције културе на Радио-телевизији Војводине. Објавио је 26 књига, а осим награде за новинарски рад, добитник је и Награде Слободна Војводина за унапређење издавачке делатности, затим Светозар Милетић за публицистику, Златне медаље Јован Ђорђевић за позоришну делатност и Октобарске награде града Новог Сада. Оснивач је и домаћин и уредник Новосадског књижевног фестивала Разговори о љубави (према читању)”. Као син свештеника, а потом студент београдског Богословског факултета, он је први, када је то коначно било дозвољено осамдесетих година, писао о црквеним празницима и српским славама у многим часописима, а посебно у новосадском листу Дневник.“