Predstavljena audio knjiga „Verovanje svicu“

U Narodnoj biblioteci Užice predstavljena je audio i elektronska knjiga poezije „Verovanje svicu“, zavičajne pesnikinje i novinarke Mirjane Ranković Luković.

U znak sećanja na slepu baku kojoj je kao dete čitala pesme, autorka je odlučila je da ova zbirka bude objavljena u elektronskom i audio formatu. Na taj način, slepi i slabovidi mogu da čuju njenu poeziju koja je, prema rečima same pesnikinje, pisana „i u muškom i u ženskom rodu“.

Elektronska knjiga „Verovanje svicu“ prva je knjiga u ovom izdanju u opusu Mirjane Ranković Luković, što je za veliku pohvalu ako se ima u vidu to da je ova zbirka posvećena slepim i slabovidim, jer je autorka želela da svoje stvaralaštvo učini dostupnim i ljubiteljima poezije kojima štampana građa nije pristupačna, rekla je direktorka NBU Dušica Murić.

„Pisac nema lice, on piše i u ime školjke, i u ime vetra, muškarca, žene,  deteta“, rekla je Ranković Luković.

Osim autorke, u programu su učestvovali: bibliotekarka Ljiljana Rakić, glumac Branko Antonić, profesorka književnosti Marija Vulović i urednica izdavačke kuće „Digitalna dosada“. Stihove iz zbirke uživo je čitala Mirjana Lopin Drizo.

Recenzentkinja knjige Marija Vulović, rekla je da Mirjanina poezija magnetski privlači čitaoce, bilo da stihove slušaju ili čitaju.

„Ja sam odrasla i školovala se u prošlom veku. Za mene je knjiga ovo što je svuda oko nas – ima korice, stranice, lista se, pamti se, nešto se podvuče. I pravo da vam kažem, imala sam izvestan otpor prema elektronskoj književnosti, a onda kada sam preslušala Mirinu poeziju, shvatila sam nešto vrlo važno. Poezija jeste ili nije poezija, svejedno je da li je čitamo ili slušamo i da li nam je za to potreban ovaj ili onaj medij.”

Pesnička zbirka, „Verovanje svicu“ dobila je ime po naslovu pesme koja je jedna od pedesetak objavljenih u knjizi.

„Pesma je optimistična, vedra, sve ono što ja u suštini, kada naiđu tmurni dani, želim da promenim i da obodrim. Bodreći druge pomalo bodrim i sebe, bodreći druge, želim da se nađe i neko ko će da obodri mene. Svitac se i inače, provlači još kroz neke moje pesme, ta jedna tako sićušna, a tako zanimljiva bubica koja ima moć i sposobnost da razveseli decu kad žita zru, a deca trče da ih uhvate želeći da tu svetlost imaju za trenutak. A meni je svitac i igra i  putokaz i mudrost. Treba se snaći u bilo kom svetu, a svici to dobro rade“, zaključila je autorka.

Mirjana Ranković Luković rođena je Valjevka, a od 1992. godine živi i radi u Čajetini. Po profesiji je nastavnik razredne nastave, a po opredeljenju pisac i novinar. U osnovnoj školi pokazivala je sklonost ka pisanju i već u nižim razredima postala najmlađi član literarne sekcije. U Čajetini je upoznala pesnika Mihaila Ćupovića, koji je sa Dobricom Erićem, prvi pregledao njene rukopise i uz Ljubivoja Ršumovića joj poželeo dobrodošlicu u svet književnosti. Njena prva zbirka poezije izašla je 1998. godine pod nazivom „Drugi deo mene”. Slede: „Lica ljubavi” (zbirka poezije, 1998), „Nakon svih ovih godina” (zbirka pripovedaka, 1999), „Peščano vreme” (zbirka pripovedaka, 2003), „Ulazeći u priču” (zbirka pripovedaka, 2005), „Muškarci ne plaču” (roman, 2008), „Priče iz Pričevića” (zbirka pripovedaka 2011), „Vetrovima unazad” (zbirka poezije, 2014), „Tajne naše male” (zbirka kratkih priča, 2018).  Član je Udruženja književnika Srbije.