Goran Petrović: Više me određuju one knjige koje još nisam napisao
„Nas kao pojedince, kao narod, kao društvo i kao civilizaciju više čini ono što nemamo nego ono što imamo. I to mogu da pokažem na desetinama primera. Tako mene kao pisca više čine one knjige koje još nisam napisao, nego koje jesam. Knjige koje sam napisao doživljavam kao da ne pripadaju više meni, nego ih vidim kao neki rođendan, kao slavu ili žurku. Ove knjige govore o: staklu, prozorima, merdevinama, narodu, jezicima, grobovima, papiru, ekserima, zvonima… Mi sve češće prolazimo pored stvari, predmeta i kategorija, a da ih zapravo ne primećujemo“, ovako je najkraće opisao romane „Papir sa vodenim žigom“ i „Ikonostas“ pisac Goran Petrović na promociji koja je održana u Narodnoj biblioteci Užice.
Goran Petrović se publici obratio čitanjem odlomka iz romana „Papir” , koji govori o jednom vitražisti
Ova dva romana predstavljaju dva toka u romanu delti, čija priča počinje da teče od srednjeg veka pa sve do dana koje smatramo našim. Rukopis, za koji je pisac u početku mislio da će imati manje razmere, vremenom je počeo da „prokapava, da pušta na sve strane“. Neke od pripovesti su odlazile unapred, u 20. vek, a neke govore o dešavanjima pre 15. veka. Autor je ipak odlučio „da napravi branu“ koja neće dozvoliti da tok ide dalje u prošlost.
Kako je objasnio profesor Aleksandar Jerkov, ova dva romana nam donose susret sa sobom kao ljudskim bićima i susret sa sobom kao istorijskim tvorevinama. Po njegovim rečima, književnost Gorana Petrovića nije zabavljačka ali nas raduje, nije ideološka ali nas podučava, nije pragmatična ali nešto čini za nas. I ne pripada ovom vremenu ali istovremeno je u njemu.
„Iz dva različita ugla ovde se polako približavaju priče o 15. veku. Idu u susret jedna drugoj i ko zna gde će se sve to uklopiti“, rekao je profesor Jerkov, ističući da nepredvidiv tok priče može dosegnuti čak do desetog toma ovog ciklusa.
Direktorka Narodne biblioteke Užice Dušica Murić pozdravila je prisutne i podsetila na važne detalje iz biografije pisca
Na kraju književne večeri autor je sa uživanjem razgovarao sa publikom i našalio se da je pre početka programa dobro zavezao pertle na cipelama, kako ga neko ne bi „izuo“ pitanjima.
