НИН-ова награда на Црвеном тргу
Књижевно вече Данице Вукићевић, добитнице НИН-ове награде за најбољи роман у 2022. години „Унутрашње море“ одржано је у петак у Народној библиотеци Ужице. О књизи су, осим ауторке, разговарале Тамара Митровић, уредница књижевног програма у Дому културе „Студентски град“ и Душица Мурић, директорка НБУ. Промоција је организована као део програма за Дан библиотеке.
Вече је почело разговором о једном поглављу из књиге који носи назив Ужички претоп. С обзиром да садржај нема никаве везе са састојком познатог специјалитета – комплет лепињом, Душица Мурић је упитала ауторку о чему је ту заправо реч.
„Ја сам се поиграла речју претоп, а да притом нисам мислила на калоричну храну за чобане, већ на „претапање“ једног споменика. Тај споменик је био посвећен некоме из НОБ-а, па је онда претопљен за неки други споменик пошто НОБ више није био важан“, објаснила је Вукићевић и додала да стварност можемо гледати на милијарду начина, али да је штета што људи тај потенцијал слабо користе.
Тамара Митровић, која је од априла ове године и нова чланица жирија за НИН-ову награду, рекла је да су мали пасуси од којих је књига сачињена и наслови који на први поглед немају везе са садржајем, добар пример на коме се види да Даница поштује своје читаоце.
„Мора се имати у виду да је Даница песникиња и да је она изграђена на традицији песништва. Ово није књига за некога ко очекује увод, расплет и закључак, него мора мало да се застане док се чита. Иако ти мали пасуси делују као да ће нам учинити лак пут ка смислу, напротив то се неће десити. Буквално као ова прича о претопу, она даје изјаве са којим можемо да се сложимо, можемо да се не сложимо, али било шта да урадимо, морамо да застанемо. У књизи има доста филозофског, али не у научном смислу, већ у смислу филозофије свакодневице. Овде имамо посла са једним јако храбрим, аутентичним гласом који потпуно разбија све наше стереотипе. Свака се појава доводи у питање и имамо различите гласове јунака и јунакиња. И они нам говоре да ништа није подразумевано, да ништа није како нам се чини, да морамо да преиспитамо сваки став. Поставља јако занимљива питања као што су: да ли може да се буде феминисткиња и верница у исто време, да ли може да се воли особа која нас не воли“.
Посетиоци су учествовали у разговору и постављали питања, а теме су се управо односиле на преиспитивање ставова и предрасуда о различитим друштвеним феноменима. Разговарало се о појмовима као што су висока и популарна култура, и да ли се између њих данас може повући јасна црта, као седамдесетих година када је постојао порез на кич и шунд.
Ужичка публика чула је и занимљиву причу како је Даница Вукићевић доживела НИН-ову награду, упоредивши себе са Матијасом Рустом, младићем из Источне Немачке који је крајем осамдесетих година ниоткуда, малим, спортским авионом испод радара, слетео ни мање ни више, него на Црвени трг у Москви.
„Е то је то, ја сам Матијас Руст“, закључила је ауторка „Унутрашњег мора“, на чијим корицама уместо биографије кратко пише: „Подаци о објављеним књигама могу се наћи“.
Даница Вукићевић рођена је 1959. године. Завршила је општу књижевност и теорију књижевности, као и Женске студије. Објавила је књиге поезије: „Као хотел на ветру“, „Када сам чула гласове“, „Шаманка“, „Лук и стрела“, „Прелазак у једну другу врсту“, „Високи фабрички димњаци“, „Светлуцавост и милост“, „Док је сунца и месеца“, „Ја, Клаудија“; затим књигу прозе „На плажама“, „Живот је горила“ и „Мајка обрнутих ствари“. Пре НИН-ове добила је награде: ПроФемина, „Биљана Јовановић“, „Милица Стојадиновић Српкиња“, „Кондир Косовке девојке“.