NIN-ova nagrada na Crvenom trgu
Književno veče Danice Vukićević, dobitnice NIN-ove nagrade za najbolji roman u 2022. godini „Unutrašnje more“ održano je u petak u Narodnoj biblioteci Užice. O knjizi su, osim autorke, razgovarale Tamara Mitrović, urednica književnog programa u Domu kulture „Studentski grad“ i Dušica Murić, direktorka NBU. Promocija je organizovana kao deo programa za Dan biblioteke.
Veče je počelo razgovorom o jednom poglavlju iz knjige koji nosi naziv Užički pretop. S obzirom da sadržaj nema nikave veze sa sastojkom poznatog specijaliteta – komplet lepinjom, Dušica Murić je upitala autorku o čemu je tu zapravo reč.
„Ja sam se poigrala rečju pretop, a da pritom nisam mislila na kaloričnu hranu za čobane, već na „pretapanje“ jednog spomenika. Taj spomenik je bio posvećen nekome iz NOB-a, pa je onda pretopljen za neki drugi spomenik pošto NOB više nije bio važan“, objasnila je Vukićević i dodala da stvarnost možemo gledati na milijardu načina, ali da je šteta što ljudi taj potencijal slabo koriste.
Tamara Mitrović, koja je od aprila ove godine i nova članica žirija za NIN-ovu nagradu, rekla je da su mali pasusi od kojih je knjiga sačinjena i naslovi koji na prvi pogled nemaju veze sa sadržajem, dobar primer na kome se vidi da Danica poštuje svoje čitaoce.
„Mora se imati u vidu da je Danica pesnikinja i da je ona izgrađena na tradiciji pesništva. Ovo nije knjiga za nekoga ko očekuje uvod, rasplet i zaključak, nego mora malo da se zastane dok se čita. Iako ti mali pasusi deluju kao da će nam učiniti lak put ka smislu, naprotiv to se neće desiti. Bukvalno kao ova priča o pretopu, ona daje izjave sa kojim možemo da se složimo, možemo da se ne složimo, ali bilo šta da uradimo, moramo da zastanemo. U knjizi ima dosta filozofskog, ali ne u naučnom smislu, već u smislu filozofije svakodnevice. Ovde imamo posla sa jednim jako hrabrim, autentičnim glasom koji potpuno razbija sve naše stereotipe. Svaka se pojava dovodi u pitanje i imamo različite glasove junaka i junakinja. I oni nam govore da ništa nije podrazumevano, da ništa nije kako nam se čini, da moramo da preispitamo svaki stav. Postavlja jako zanimljiva pitanja kao što su: da li može da se bude feministkinja i vernica u isto vreme, da li može da se voli osoba koja nas ne voli“.
Posetioci su učestvovali u razgovoru i postavljali pitanja, a teme su se upravo odnosile na preispitivanje stavova i predrasuda o različitim društvenim fenomenima. Razgovaralo se o pojmovima kao što su visoka i popularna kultura, i da li se između njih danas može povući jasna crta, kao sedamdesetih godina kada je postojao porez na kič i šund.
Užička publika čula je i zanimljivu priču kako je Danica Vukićević doživela NIN-ovu nagradu, uporedivši sebe sa Matijasom Rustom, mladićem iz Istočne Nemačke koji je krajem osamdesetih godina niotkuda, malim, sportskim avionom ispod radara, sleteo ni manje ni više, nego na Crveni trg u Moskvi.
„E to je to, ja sam Matijas Rust“, zaključila je autorka „Unutrašnjeg mora“, na čijim koricama umesto biografije kratko piše: „Podaci o objavljenim knjigama mogu se naći“.
Danica Vukićević rođena je 1959. godine. Završila je opštu književnost i teoriju književnosti, kao i Ženske studije. Objavila je knjige poezije: „Kao hotel na vetru“, „Kada sam čula glasove“, „Šamanka“, „Luk i strela“, „Prelazak u jednu drugu vrstu“, „Visoki fabrički dimnjaci“, „Svetlucavost i milost“, „Dok je sunca i meseca“, „Ja, Klaudija“; zatim knjigu proze „Na plažama“, „Život je gorila“ i „Majka obrnutih stvari“. Pre NIN-ove dobila je nagrade: ProFemina, „Biljana Jovanović“, „Milica Stojadinović Srpkinja“, „Kondir Kosovke devojke“.