„Zavičaj Sretena Marića” – priča o legatu koji to nije

Povod za pisanje knjige „Zavičaj Sretena Marića” bio je događaj koji je trajao skoro jednu deceniju, a koji je trebalo da obeleži kulturnu mapu grada na jedan spektakularan način, kako je zamišljeno na početku. Međutim, sticajem raznih okolnosti, stvar se prolongirala pa je tek posle osam godina završena. Legat Sretena Marića od 12000 knjiga, na njegovu inicijativu, volšebno je prebačen u Maticu srpsku u Novom Sadu. Da bi uopšte pričali o kraju, moramo krenuti od početka.

A početak je impresivna biografija akademika Sretena Marića, profesora svetske književnosti. Izuzetan erudita, čovek svestranog obrazovanja koji je govorio pet svetskih jezika, veliki esteta, veliki stilista, podržavao je Vukovu reformu jezika. Bavio se svetskom književnošću, esejistikom, antropologijom, sociologijom, a naročito istorijom. Njegova interesovanja su bila jako široka. Toliko nadaren i načitan čovek retko se mogao sresti.

Prvi koji je za njega rekao izuzetnu pohvalu bio je Dobrica Ćosić, koji ga je svojevremeno okarakterisao kao jednog od najznačajnijih i najobrazovanijih srpskih intelektualaca, i koji će mu kasnije omogućiti, kada dođe iz Francuske, da bude profesor na novosadskom Filozofskom fakultetu. Akademik Miro Vuksanović je rekao da je Marić „izuzetno načitan čovek, bezobzirni cinik, koga bije glas da je hedonista, satir…”

U tim pripremama oko legata direktan učesnik bio je i autor ove knjige dr Ilija Misailović, koji je tada bio sekretar užičkog SIZ-a za kulturu. Iz ličnog ugla, ali potkrepljujući svoju priču originalnom prepiskom, koju su čelnici opštine i on sam vodili sa Sretenom Marićem, daje celovitu sliku događaja i odgovor ko je zapravo odgovoran što legat nije završio u Užicu…
Bez obzira na neslavan kraj ove odiseje grad ipak nije bio na gubitku. Na mestu gde je trebao da bude legat Sretena Marića nastala je Gradska galerija, koja je pored postojećih kulturnih ustanova, oplemenila kulturnu ponudu grada.