Књижевно вече посвећено Ивану Ршумовићу
Меморијално вече Ноћ поспаног облака посвећено књижевнику, библиотекару и једно време директору Библиотеке, Ивану Ршумовићу (1972–2013) одржано је 28. децембра у Народној библиотеци Ужице. О Ивановом стваралаштву, али и дружењу са њим говорили су његови дугогодишњи сарадници и колеге: Татјана Богојевић, Раде Вучићевић, Душица Мурић, Бранка Арсовић.
Књижевно вече отворила је песникиња Милена Чантрак истоименим стиховима које је написао Иван. Породицу, пријатеље и све присутне поздравила је директорка Библиотеке Душица Мурић која је говорила о Ршумовићевом стручном и стваралачком раду, али и плановима и визијама које је имао и започео, а неке од њих и остварио.
„Међу нама је живео неко ко је сањао, слутио и градио неке боље светове у нама и око нас, неко чији је лирски дијалог са временом, историјом и културом у тренуцима тешких појединачних и колективних искушења уливао наду у смисао наших живота и дела љубавиˮ, рекла је Мурић.
Надовезујући се на говор директорке Мурић, др Раде Вучићевић присутнима је сликовито дочарао Иваново песничко и прозно изражавање, описујући појединачна надахнућа која су га покретала у литерарном изражавању. Такође је истакао његов развојни књижевни пут као и номинације и награде које су га пратиле. Посебно је нагласио Ршумовићеву зрелост која је исказана у књизи „Serbia Kosovo Curriculum vitae”, коју је аутор потписао псеуднимом Giovanni Scrappatorre.
Др Бранка Арсовић је припремила видео-колаж састављен од Иванових фотографија, а публика је кроз њене речи могла да осети како је изгледало дружити се и сарађивати са Иваном. Понесени јаким емоцијама, од суза до смеха, посетиоци су уживали слушајући анегдоте.
Заједно су одрастали др Татјана Богојевић и мало млађи Иван Ршумовић, колеге по образовању, али и колеге библиотекари. Тања за Ивана каже:
„Још у детињству, попут Малог Принца, златне таласасте косе, која му је давала израз сањара, имао је неке посебне снове, а своје мисли је често, уместо у цртеже, желео да претапа у песме и приче. Дивио се онима који се књигом баве и улажу енергију у знање. Поменувши му некада давно да сам уписала књижевност, очи су му заискриле када је, еуфорично и сигуран у себе, рекао да ћемо бити колеге једног дана.”
„Размењиваћемо књиге и речи, које ће се памтити, рекао је уз осмех.”
Милена Чантрак која је казивала Иванове стихове и Јанко Радишић који је отпевао и одсвирао Иванове омиљене музичке нумере, проткали су ово вече посебним емоцијама које никога нису оставиле равнодушним. Програм је водила библиотекарка Бојана Маринчић.
Иван Ршумовић рођен је у Ужицу. Српски језик и књижевност дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, радио је као професор у средњој школи „Радоје Марић”, Ужичкој гимназији и Туристичко-угоститељској школи у Чајетини. Један период био је и сарадник, новинар и водитељ Радио Ужица. Прву књигу, збирку песама „Кестен у Маријиним очима”, објавио је 1992. године у Ужицу у издању Културно-просветне заједнице. Следе збирка „Један дан, један сан, једна песма” (1995), а 2000. године у издању београдске Народне књиге и књига песама „Изгубљене молитве”. Четврту песничку збирку „Serbia Kosovo Curriculum vitaе” објавио је 2008. године под псеудонимом Giovanni Scrappatorre у издању пожешког Жиравца и она је била номинована за Награду „Печат кнеза Лазараˮ. Издавачки центар Кадињача 1998. објавио му је први роман „No passaran” а чачанска издавачка кућа Легенда наредна два – „Тринаести минут” (2003) и „Четрнаести минут” (2006). Иван Ршумовић је потписао бројне рецензије, предговоре, поговоре, есеје и чланке везане углавном за књижевне ствараоце из ужичког краја. Од 2008. године био је члан Удружења књижевника Србије, а затим и председник Подружнице УКС-а за Златиборски округ, један од оснивача огранка Вукове задужбине у Ужицу, а од 2005. године и сарадник Матице српске на пројекту „Српски биографски речник”. Ршумовић је био члан тима који је израдио Стратегију развоја града Ужица, са посебним ангажовањем у области културе. Као коаутор и уредник, потписао је монографију „Народна библиотека Ужице 1856-2006″. Од 1999. године у Народној библиотеци Ужице радио је на Одељењу стручне књиге, организовао је културне програме, био члан редакције часописа за књижевност, уметност и културу Међај и члан жирија за доделу Награде Милутин Ускоковић. Као директор Народне библиотеке Ужице свакодневно је унапређивао њен рад посебно истичући значај издавачке делатности коју је желео да подигне на највиши ниво, јер је за њега Библиотека била „најважнији извор свеколиког људског знања и културе у нашем крају”.