Književno veče posvećeno Ivanu Ršumoviću

Memorijalno veče Noć pospanog oblaka posvećeno književniku, bibliotekaru i jedno vreme direktoru Biblioteke, Ivanu Ršumoviću (1972–2013) održano je 28. decembra u Narodnoj biblioteci Užice. O Ivanovom stvaralaštvu, ali i druženju sa njim govorili su njegovi dugogodišnji saradnici i kolege: Tatjana Bogojević, Rade Vučićević, Dušica Murić, Branka Arsović.

Književno veče otvorila je pesnikinja Milena Čantrak istoimenim stihovima koje je napisao Ivan.  Porodicu, prijatelje i sve prisutne pozdravila je direktorka Biblioteke Dušica Murić koja je govorila o Ršumovićevom stručnom i stvaralačkom radu, ali i planovima i vizijama koje je imao i započeo, a neke od njih i ostvario.

„Među nama je živeo neko ko je sanjao, slutio i gradio neke bolje svetove u nama i oko nas, neko čiji je lirski dijalog sa vremenom, istorijom i kulturom u trenucima teških pojedinačnih i kolektivnih iskušenja ulivao nadu u smisao naših života i dela ljubaviˮ, rekla je Murić.

Nadovezujući se na govor direktorke Murić, dr Rade Vučićević prisutnima je slikovito dočarao Ivanovo pesničko i prozno izražavanje, opisujući pojedinačna nadahnuća koja su ga pokretala u literarnom izražavanju. Takođe je istakao njegov razvojni književni put kao i nominacije i nagrade koje su ga pratile. Posebno je naglasio Ršumovićevu zrelost koja je iskazana u knjizi „Serbia Kosovo Curriculum vitae”, koju je autor potpisao pseudnimom Giovanni Scrappatorre.

Dr Branka Arsović je pripremila video-kolaž sastavljen od Ivanovih fotografija, a publika je kroz njene reči mogla da oseti kako je izgledalo družiti se i sarađivati sa Ivanom. Poneseni jakim emocijama, od suza do smeha, posetioci su uživali slušajući anegdote.

Zajedno su odrastali dr Tatjana Bogojević i malo mlađi Ivan Ršumović, kolege po obrazovanju, ali i kolege bibliotekari. Tanja za Ivana kaže:

„Još u detinjstvu, poput Malog Princa, zlatne talasaste kose, koja mu je davala izraz sanjara, imao je neke posebne snove, a svoje misli je često, umesto u crteže, želeo da pretapa u pesme i priče. Divio se onima koji se knjigom bave i ulažu energiju u znanje. Pomenuvši mu nekada davno da sam upisala književnost, oči su mu zaiskrile kada je, euforično i siguran u sebe, rekao da ćemo biti kolege jednog dana.”

„Razmenjivaćemo knjige i reči, koje će se pamtiti, rekao je uz osmeh.”

Milena Čantrak koja je kazivala Ivanove stihove i Janko Radišić koji je otpevao i odsvirao Ivanove omiljene muzičke numere, protkali su ovo veče posebnim emocijama koje nikoga nisu ostavile ravnodušnim. Program je vodila bibliotekarka Bojana Marinčić.

Ivan Ršumović rođen je u Užicu. Srpski jezik i književnost diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, radio je kao profesor u srednjoj školi „Radoje Marić”, Užičkoj gimnaziji i Turističko-ugostiteljskoj školi u Čajetini. Jedan period bio je i saradnik, novinar i voditelj Radio Užica. Prvu knjigu, zbirku pesama „Kesten u Marijinim očima”, objavio je 1992. godine u Užicu u izdanju Kulturno-prosvetne zajednice. Slede zbirka „Jedan dan, jedan san, jedna pesma” (1995), a 2000. godine u izdanju beogradske Narodne knjige i knjiga pesama „Izgubljene molitve”. Četvrtu pesničku zbirku „Serbia Kosovo Curriculum vitae” objavio je 2008. godine pod pseudonimom Giovanni Scrappatorre u izdanju požeškog Žiravca i ona je bila nominovana za Nagradu „Pečat kneza Lazaraˮ.  Izdavački centar Kadinjača 1998. objavio mu je prvi roman „No passaran” a čačanska izdavačka kuća Legenda naredna dva – „Trinaesti minut” (2003) i „Četrnaesti minut” (2006). Ivan Ršumović je potpisao brojne recenzije, predgovore, pogovore, eseje i članke vezane uglavnom za književne stvaraoce iz užičkog kraja. Od 2008. godine bio je član Udruženja književnika Srbije, a zatim i predsednik Podružnice UKS-a za Zlatiborski okrug, jedan od osnivača ogranka Vukove zadužbine u Užicu, a od 2005. godine i saradnik Matice srpske na projektu „Srpski biografski rečnik”. Ršumović je bio član tima koji je izradio Strategiju razvoja grada Užica, sa posebnim angažovanjem u oblasti kulture. Kao koautor i urednik, potpisao je monografiju „Narodna biblioteka Užice 1856-2006″. Od 1999. godine u Narodnoj biblioteci Užice radio je na Odeljenju stručne knjige, organizovao je kulturne programe, bio član redakcije časopisa za književnost, umetnost i kulturu Međaj i član žirija za dodelu Nagrade Milutin Uskoković. Kao direktor Narodne biblioteke Užice svakodnevno je unapređivao njen rad posebno ističući značaj izdavačke delatnosti koju je želeo da podigne na najviši nivo, jer je za njega Biblioteka bila „najvažniji izvor svekolikog ljudskog znanja i kulture u našem kraju”.